Radnju romana uporedio bih sa planinarom koji treba da ode na vrh nepoznate planine. Ne poznaje put kojim treba da korača, brojna iznenađenja i opasnosti vrebaju ga dok prolazi kroz nepoznate predele uspinjući se ka dalekom odredištu. Priroda je ravnodušna prema njemu, a on je samo delić nje, kao prašina na vetru. Dok se penje ka vrhu spoznaje sebe, svoje strahove i slabosti, ali ne odustaje. Uporno se trudi da stigne do vrha, ma koliko mu se on činio dalek i nepristupačan. Na svom putu doživljava promene, sve se u njemu menja, njegov karakter, sopstvena spoznaja i mogućnost dokle je spreman da ode ka svom cilju. Kada konačno stigne na vrh planine, umoran je i nije mu ni do čega, ali ga tamo čeka nagrada. Pogled sa planine otkriva dokle je stigao i šta je postigao, a novi horizonti i nove mogućnosti se otvaraju pred njim. I junaci romana, kao i planinar, treba da dostignu taj cilj, da obave najtežu misiju koju im je istorijski trenutak nametnuo. Sa kakvim izazovima će se suočiti članovi naučne ekspedicije na opustošenoj, smrznutoj planeti, i kakvim moralnim dilemama ce biti zaokupljeni, saznaćete ako se upustite u avanturu čitanja. Knjiga otvara neke neobične moralne dileme na horizontu nauke. Počevši od pitanja da li svesne mašine treba posmatrati kao živa bića i izjednačiti ih zakonski sa ljudima do pitanja da li čovek treba da krene neispitanim stazama transhumanizma.
6 parts