Lutka

Razmaženo derište, govorili su. Sve što poželi, dobije. Od kada joj je brat nestao, roditelji joj sve pružaju. Ništa ne sme da joj fali. Nezahvalna, drska, ne zna za granice, pričaju. Sve govori u lice, bez imalo ustručavanja. Nikome ne ćuti. Njena mora da bude poslednja. Sve ono najgore, pričali su o njoj. Da je ološ, zlo od čoveka. A zapravo, šta su oni znali? Samo ono što je dopuštala da drugi vide, eto - toliko. I niko nije ni slutio kakva je ona zapravo; šta se krije ispod te površine. U stvari, niko nije ni želeo da zna ko je Anja Terzić. Koga je bilo briga? Ljudima je bilo potrebno da pričaju, zato su i verovali u svaki trač koji bi čuli o njoj. Verovali su i u tu masku đavola, ponosni hod i drske opaske. Ali niko nije video tamne oči koje su, kao i Alisa, isplakale čitavo jezero suza. Umorno lice i tamni podočnjaci bili su neprimetni. Svima, sem njemu.
Šta će se desiti kada smeđokosa, kovrdžava Alisa napokon, po prvi put, naleti na nekoga ko želi da pogleda malo ispod površine? Da li će biti spremna da posle više od pet godina, nekome novom pokaže ko je ona zapravo? I šta će se desiti, ako taj neko, može da joj pomogne da razreši misteriju koja je godinama proganja? Da li će biti spremna da se suoči sa istinom? Ili će po prvi put u životu odustati od svog cilja?

Inspiracija:
-Pesma: „Lutka" Dejan Matić
-Serija: "Ubice moga oca"