histórias de Tuga

' .....I tada je shvatila da je ostala sama, sama među vukovima...' Cover by: Lady__In__Black17

"Koliko ljudi na ovom svetu znaju osećaj kada čekaš nešto iako znaš da neće doći? Koliko ljudi na ovom svetu znaju osećaj kada se nadaš nečemu što ne postoji? A koliko ljudi na ovom svetu imaju one koji drže kanap golim rukama i dobijaju rane samo da vi ne bi dotakli dno? E, vidite prava je radost imati svog anđela koji pobeđuje vašeg đavola u vama. A hvala Bogu ja sam ga imala" -Za jednu moju zvezdu u znak zahvalnosti 13.02.2017

Ako želiš da odeš, neću te zaustaviti. Nikad te neću pitati da ostaneš. Neću te zamoliti da ostaneš. Neću te preklinjati da ostaneš. Idi. Cover by: Vannsy

slomljena, jadna, tužna žena bez samopouzdanja bježi sa svojom kćeri od nasilnog muža.. na putu do sreće, život će pred nju otvoriti razna vrata.. da li će uspjeti pronaći konačni mir i ljubav? vrijeme je da otkrijemo :)

Masa SMP adalah salah satu bagian paling berwarna dalam hidupku. Dari semua pelajaran yang ada, seni tari adalah yang paling membuatku bersemangat setiap hari Rabu siang. Awalnya, aku tidak terlalu percaya diri. Saat pertama kali Bu Rani, guru seni budaya kami, mengumumkan bahwa kami akan belajar tari tradisional untuk persiapan pentas sekolah, aku langsung panik. "Aku nggak bisa menari," gumamku dalam hati. Gerakanku kaku, dan aku sering salah hitungan. Latihan pertama terasa canggung. Musik diputar, dan kami diminta mengikuti gerakan dasar. Beberapa teman terlihat luwes, sementara aku masih bingung membedakan gerakan tangan kanan dan kiri. Teman sebangkuku, Dinda, berbisik sambil tersenyum, "Santai aja, nanti juga bisa." Sejak itu, kami selalu latihan bersama. Sepulang sekolah, kami menyempatkan diri mengulang gerakan di aula. Kadang kami tertawa karena ada yang salah arah, kadang juga saling menyemangati saat mulai lelah. Bu Rani tidak pernah marah jika kami salah. Beliau justru berkata, "Menari itu soal rasa dan kebersamaan, bukan cuma hafal gerakan." Hari pentas pun tiba. Aula sekolah penuh dengan siswa dan guru. Jantungku berdegup kencang saat namaku dan kelompokku dipanggil. Lampu panggung menyala, musik mulai terdengar. Untuk sesaat aku ingin mundur, tapi aku teringat semua latihan dan tawa bersama teman-teman. Kami menari dengan kompak. Setiap gerakan terasa mengalir begitu saja. Saat musik berhenti, tepuk tangan memenuhi ruangan. Aku tersenyum lebar-bukan hanya karena tampil dengan baik, tapi karena berhasil melawan rasa takutku sendiri. Sejak saat itu, seni tari bukan lagi pelajaran yang menegangkan, melainkan kenangan manis tentang persahabatan, keberanian, dan kebersamaan di masa SMP. Dan sampai sekarang, setiap kali mendengar musik tradisional diputar, aku selalu teringat hari-hari menyenangkan itu.

Posveceno mom tati.

Nepozvani dusi satkani od zvjezdane prašine, sa svojim sablasnim mislima i tihim šapatima, neprestano uranjaju svoja plaha i prozirna obličja duboko u moj um. I ondje ostaju, lebdeći u beskrajne krugove oko mojih misli, a bitka između mene i njih da ih nadvladam još uvijek traje.

Kratke priče o životu ,ljudima, mudrosti, spoznajama...

Bazirano na istinitoj prici.

...

Од малена ми је бака причала како је она упознала мог деку и како јој је он украо срце. Толико ме је њихова прича очарала да сам просто морала да је напишем, како би и други људи могли да виде да је истинита љубав могућа и да се са њом могу све границе превазићи. Истинита прича моје баке и деке и њихове љубавне приче написана у првом лицу како би се дочарао њихов живот још више и како би се приближили њиховој романтици.

' Ne sudi knjige po koricama, niti ljude po odjelu. Uvjek su joj to govorili i uvjek to nije poštovala. Uvjek je igrala na svoju ruku, ostavljala i povredivala ono koje voli a ujedno o sebe. Bila je hladna, i nikom nije dozvolila da joj bude blizu. Da li ce nova školska godina promjeniti osjecaje mlade Darije i da li ce ona otkriti pravu sebe u svom tom ludilu u kojem se nasla.'

Hajde da zajedno plešemo na kiši, kao da nam je prvi put. Hajde da zajedno plešemo na kiši, kao da nam je poslednji put. Hajde da zajedno plešemo na kiši...

Ova pesma je nastala iz dubine duše, kao produkt proguženih osećanja i pogleda na svet.

y/n is forced to move back to her home country after living in California, USA for 10 years. but to her surprise, she meets one of her brother's football best friends and later falls in love with him.

UAS