"Iris, odma idi u podrum!"- zadere se Ethan i povuce me za ruku
Krenem za njim. Samo cujem da neko lupa po kući. Siđemo u podrum a on odma zakljuca velika vrata. Siđemo niz još jedne stepenice i dođemo u prostoriju punu oružja.
"Ethan, šta se događa?!"- upitam ga kada zakljuca i ova vrata
"Vidi, dok oni ne odu mi moramo ostati ovdje ako ne zelimo da nas ubiju."- kaze i sjede na kauc koji je tu
"Wau, stvarno mi je sada lakse."- kažem a on se nasmije
"I zašto ovdje imaš oružja kao jedna vojska?"- upitam ga a on ostavi telefon
"Pa ako bi nas neko napao da možemo da se branimo."- odgovori i slegne ramenima
"Znači ti si vec navikao na to?"- upitam ga i uzmem jedan pištolj u ruke
"Da, navikao sam. Bar jednom mjesečno."- odgovori mi
"To mi nisi ranije mogao reći. Ne bi ni razmišljala da budem sa tobom."- kažem mu a on se nasmije
"Pa i da sam ti rekao, ti bi ostala samnom."- kaže samouvjereno
"Kako znaš? Odma bi pobjegla."- kažem mu a on me povuče i stavi me u njegovo krilo
"Pa evo vidiš, ne bježiš. I znaš da te ja jako volim. I zato ćeš mi roditi djecu. Cijelu vojsku."- govori a meni se odjednom zakašlje
"Si ti normalan? Valjda znaš da od tog nema ništa."- kažem mu
"Naravno da sam normalan. I naravno da ćemo imati djecu. Na šta bi trebao sve ove pare trošiti, mogu svaki dan bez prestanka da kupujem i one najskuplje stvari i ne bi ih nestalo."- govori mi dok mu ja prolazim prstima kroz kosu
"Pa, ako te volim ne mora da znači da ćemo imati porodicu."- kažem mu i legnem na taj kauč, a glavu spustim na njegovo krilo
"Pa dobro, onda ću tebe da volim a drugu da jebem i ona će da mi rađa djecu."- kaže a ja se trznem
"A ne može tako. Možeš imati samo mene!"- kažem mu a on se nasmije
"Pa onda ću tebe i da volim i da jebem."- kaže mi a ja se nasmijem
"Možda razmislim o tome."- kažem mu a nešto lupi po vratima
Trznem se i čvrsto ga zagrlim. Nastavi da lupa, a Ethan odma izvadi pištolj iz jakne.
