Nisam te zaboravila 🔚

Četrnaesto poglavlje

Edin je odmarao u svojoj sobi kada je Ivana naišla.

– Izvini. – prošaputala je.

– Uđi, budan sam. – pogledao je Edin.

– Ma neka, idem ja dole, ti odmori. Jako malo spavaš u poslednje vreme.

Namrštio se. – Najviše zbog posla ne spavam. Dođi i lezi pored mene.

Ivana ga je poslušala.

– Tako. – poljubio je Edin. – Sad mogu mirno da zaspim jer sam siguran da mi ne možeš pobeći.

Ivana je podigla pokrivač kako bi se pokrila i ugledala je beležnik pored Edina.

– Pisao sam malo. – pocrveneo je Edin.

Ivana se osmehnula. – Šta si napisao o današnjem danu?

– Uzmi i pročitaj.

– Taman posla...

– Zašto? Pa već si ga pročitala...

Ivana je bila grimizno crvena. – Kako znaš?

Edin se nasmejao. – Je l' to bitno sada? – poljubio je.

– Uzmi i pročitaj kako sam pribeležio današnji dan.

Ivana je nesigurno uzela beležnik, otvorila ga i počela da čita današnji dan:

„Probudio sam se pored najlepše devojke na ovoj planeti. Dovoljno da mi dan počne lepo. Umesto da kuvarica pripremi doručak za ukućane, pripremila ga je ona. Više puta sam joj rekao da se ne muči jer ne mora, ali ona je to radila iz ljubavi. Ha, pa ta devojka radi sve iz ljubavi. Samo mi još uvek nije jasno zašto mi se predala tek onako one večeri u „Rivi". Neko bi je smatrao lakom ženskom, ali ja nisam. Istog trenutka kada sam je ugledao, osetio sam privlačnost. Čudna osećanja je probudila u meni i zato mi ne pada na pamet da je izgubim. Planiram da ostarim i umrem pored nje.

Nakon doručka smo otišli do rečne plaže i odmarali.

– Hoćeš li da plivamo malo? – upitala me je.

– Hoću. – odgovorio sam i odmah smo krenuli.

Ušla je prva u vodu, a odmah za njom sam se bacio i ja u vodu i zaronio. Došao sam do nje. Sedela je na kamenu koji je bio potopljen u vodu, samo su joj ramena bila malo iznad površine. Uhvatio sam je za koleno i izronio ispred nje.

– Odlično roniš. Kako ti uspeva da izdržiš toliko pod vodom?

– Vežbam stalno. – ponovo sam zaronio do dna, uhvatio je za oba zgloba na nogama i približio glavu, a potom odmah izronio iza nje.

– Imaš jedan pokušaj da pogodiš ko je. – zagrlio sam je obema rukama oko struka.

Naslonila se leđima na mene, a ja sam rukama počeo da je mazim po stomaku, pa sve više na gore. Bili smo u kupaćim kostimima, ali lepše bi bilo da smo bili nagi.

Opkoračio sam kamen na kome je sedela i povukao je u svoje krilo. Rukama sam joj obuhvatio najlepše grudi na svetu. Uzdahnula je duboko, promeškoljila se i naslonila na mene. Nije se mrdala pa sam nastavio da je mazim. Za to vreme su nam samo glave virile iz vode. Jednom rukom sam joj skinuo gornji deo kupaćeg, a drugom sam odvezao donji deo.

Bio sam napaljen kao konj. Morala je da oseti da mi se digao. Lagano je raširila noge i omogućila mi bolji pristup. Savila je ruku iza leđa i uhvatila me za ukrućeni kurac. Oboje smo uzdahnuli.

– Hoćeš li da te uzmem ovde ili ćemo da idemo kući?

– Ovde. – odgovorila je promuklo. – Nema nikog.