Naša priča spontano je počela
Kada si u kafiću blizu mene sela
Par puta su nam se pogledi ukrstili
Da je slučajnost oboje smo mislili
Odlučio da priđem i pitam za broj
Sa smeškom si mi dala i rekla ajde daj tvoj
I od tog trenutka počelo je druženje naše
U svakoj novoj bleji da s tobom pričam bilo mi je lakše.
Ali uvek kad me pogledaš u tvojim očima se gubim
Mislio sam da ću jednom od njih da poludim
I tvoj osmeh presladak je previše
Svakog dana bio sam zaljubljen sve više.
Odlučio sva moja osećanja da ti kažem
Nisam imao snage više da te lažem
I tebe i sebe da s tobom želim biti samo drug
Sve mi se nekako sa tobom vrtelo u krug
Na tvom punoletsvu desio se čaroban trenutak
Sedeli u tvojoj sobi, bio potpuni je mrak
Lica naša bila sve bliže bliže
U sebi mislim evo ga poljubac stiže
Iskre su letele u sobi na sve strane
Nisam verovao da vreme može ovako da stane
S tobom sam osetio to posebno nešto
I to verujem ne dešava se često
Veza naša bila bolja iz dana u dan
U trenutku pomislim možda je sve ovo san
Bez svađa prolazi svaka naša bleja
Naša priča počela je kod Dunavskog keja
6 meseci prošlo je brzo kao od šale
Tvoje suze od sreće na moje rame pale
Zbog poklona koji izmamljuje njih
Tada sam za tebe napisao svoj prvi stih
Ni mesec dana od toga nije prošlo
Rekla si da je ozbiljnu priču vreme došlo
Da se rastajemo kroz suze si mi rekla
Svaka nova reč sve više me je pekla
Njeni se razveli tata dobio na sudu
Sve sam te slušao i ostajao u čudu
Studiraću tamo fakultet za pravo
U trenutku mi je srce moje stalo
I tako se naša priča privela kraju
Da ti poželim srećan put nisam bio u stanju
Pamtićemo kafić i provedene dane lepe
Milice zbogom i volim te...
