Odbacena

✴22✴

Teodora pov.
"Zayn je otet"-vrzmalo se po mojoj glavi neprestano,odzvanjale su te rijeci kao najglasnija zvona.Pocela sam da se tresem,razne misli su mi prolazil kroz glavu.
"Smiri se.Teaa!".Vikao je Liam,drmajuci me.
"Moras da budes jaka,zbog Zayna".Nill je prisao i zagrlio me.
Otisla sam da se umijem i da se malo vratim sebi.
"Ko ga je oteo?"Gledala sam u njih ali oni su cutali.
"Sumnjamo na neke ljudi ali nemamo odredjene dokaze".Harry je to govorio ali svo vreme sklanjao pogled.
"Lazes Harry,svo vrijeme mices pogled."
Doslo mi je bilo da placem.
"Mislim da je doslo vrijeme da joj kazemo".
Luis je nesto govorio ali nisam razumela o cemu prica.
"O cemu vi?"Bila sam totalno zbunjena.
"One noci kad su ti roditelji poginuli,nije bila samo saobracajna nesreca.Neko je pokvario  kocnice."Nisam mogla da vjerujem sta cujem,bilo je nemoguce.Moji su roditelji bili najbolji ljudi.
"I mi sumnjamo da su ti isti ljudi oteli Zayna."Harry je zavrsio Luisovu recenicu.
"Jeste vi svjesni sta govorite?"Nisam htjela da prihvatim da mi je neko ubio roditelje i sad zeli brata.
Par sati kasnije....
Nill pokusava da nadje lokaciju ili bilo kakav trag ali polako svi gubimo nadu.
"Nasao sam".Radosno se derao Nill
"Stvarno?Gdje su?"Svi smo ocekivali da nam Nill kaze.
"Nalaze se pola sata odavde."Harry je gledao u kompjuter.
"Cek sta?"Bila sam zbunjena,otmes nekog i ne pobjegnes.
"Hajde krenite moramo tamo da stignemo sto pre."Liam nas je pozurkivao.
Usli smo u auto i krenuli prema tom mjestu.
Dosli smo ispred nekog velikog skladista onda je jedno po jedno izlazilo iz auta.Bilo me je strah i za mene i sve ostale.
Iz skladista je izasao momak sav obucen u crno sa maskom na licu.Harry je poceo da vadi pistolj ali mu je taj covjek rekao da se smiri i da nece nas povrediti.
"Ne odvajaj se od mene".Sapnuo mi je Harry na uvo i krenuo da udje u skladiste.
Momak nas je vodio kroz hodnik,onda smo usli kroz jedna vrata iza kojih se nalazio Zayn i neki covjek.
Htela sam da odem do Zayna al me je Liam uhvatio za ruku i zaustavio.
"Ocekivao sam vas".Covjek pored Zayna je gledao u mene i nije skretao pogled.Sve sto bi rekao,rekao bi sa nekom gorcinom u glasu.
"Ko si ti i sta zelis od nas?"
"Polako djevojcice sve u svoje vrijeme".
Izgledao je jako strasno.Bio je procelav,visok i imao je plave oci.Preko lica imao je veliki oziljak.Na rukama je imao par tetovaza.
"Ne obracaj mi se tako".Sada nisam bila uplasena vec ljuta.
"Prvo bi bio red da vam se predstavim.Ironicno je rekao.
"Zovem se Aleksej Popov."
Njegovo prezime mi je bilo jako bilo poznato ali ne znam odakle.
"Mada me ovdje neki vec poznaju".
"Tea sta god ti kaze ne vjeruj mu."Zayn je jedva to izgovorio.
Usli su neki ljudi i poceli su da nas vuku,pokusala sam da se otmem ali nisam uspjela.Mene su vezali za stolicu a ostale su makli iz prostorije.
"Sta hoces od mene,zasto si oteo Zayna?"Bila sam na ivici suza i malo je falilo da pocnem da vristim od muke.
"Zayna sam oteo da bih na miru pricao sa tobom".Kakva ironija.Otmes nekog da bi pricao mirno.
"Nisi imao drugi nacin?Znas postoji normalni razgovor bez otmice."Nije davao puno znacaja mojim rijecima samo se smjeskao.
"Vidim da si sarkazam povukla na mene."Bila sam zbunjena.Kako na njega?Sta mi on dodje?
"O cemu pricas ti?"Pogledala sam ga zbunjeno.
"Vidis pre 21 godinu ja i tvoja majka smo se upoznali na jednom okupljanju i posle nekog vremena poceli smo da izlazimo zajedno dok je ona bila sa Zaynovim ocem".
Nisam mogla da vjerujem da je moja majka izlazila sa ovim ovde i usput varala mog oca.
"Lazes".Prekinula sam ga i nisam htjela da nastavi.
"Zamolio bih te da me ne prekidas inace cu prekinuti rad tvog srca.Hvala".
Ucutala sam.
"Pa da nastavim.I izlazili smo negde oko godinu dana i jednog dana smo jednostavno prekinuli.Ali ja nisam znao da je ona bila trudna".
" Posle 9 mjeseci sam saznao da se porodila".
Nisam shvatala pojentu svega sto prica.
"Bilo mi je to sumljivo jer je tada bila sa mnom i nije tek tako mogla da posle mjesec zatrudni i tako brzo se porodi."
"Predji na poentu price".Dosadilo mi je njegovo kruzenje.
"Saznao sam da je lazirala prevremeni porodjaj i da je dijete koje je rodila bilo moja dijete."
"Hoces da kazes da sam ja tvoja cerka?"
Bila sam u soku,ja sam cerka osobe koja je ubila moju majku.Zayn nije moj rodjeni brat.Sve je bila laz.Pocelo je sve da mi se vrti  i nasledio je mrak.

Pocela sam polako da se budim.Shvatila sam da se nalazim u bolnici.Sjecanja su pocela da se vracaju i opet mi je postajalo lose.Usli su Zayn koji je imao flaster na obrazu i zavijenu ruku i Liam.
"Jesi bolje?"Pitao me Liam dok je Zayn samo cutao i gledao u mene.
"Moze i bolje".Pokusala sam da se nasmejem ali to je bilo samo na trenutak.
"Ostavicu vas nasamo."Rekao je Liam i izasao iz sobe.
"Kako si?"Prvo je poceo Zayn.
"Sigurno bolje nego ti."Nasmejao se i rekao da nije puno povredjen.
"Jel i tebi rekao ono sto i meni?"Pazljivo sam pitala bojeci se odgovora.
"Jeste ali to nista neznaci.Ti si i dalje moj mali Tejic".Dosao je do mene i zagrlio me je.
"Jako si mi nedostajao,mislila sam da sam te izgubila".Nisam htjela da ga pustim.
"Izvinite sto vas prekidam al ne mogu vise da izdrzim."Harry je usao kod nas.
"Udji udji,ja i onako moram kod ono moje dvoje da vidim dal su dobro."Ja i Harry smo ostali sami.
"Uplasila si me znas."Rekao je Harry dok se peo na krevet.
"Bolje idi,ceka te crvenokosa metla".Sarkazam je dominirao u mom glasu.On je poceo glasno da se smeje.
"Mene se vise svidja ovde."