Akademija natprirodnih: PREOBRAŽAJ

KONTROLA

Sedela sam u direktorkinoj kancelariji. Ne znam gde je otišla, ali nekako mi je čudno dok sam ovde sama. Naročito sa ovim povećanim čulima. Čujem grmljavinu, izgleda da će kiša, samo ne mogu da odredim koliko je udaljena, još uvek mi nije jasno kako to da kontrolišem. Razgovor u hodniku izmedju dva učenika, mogu da ga čujem, a i korake koji idu prema meni, odzvanjaju mi u glavi udarci cipela o mermerni pod.
Ne mogu da podnesem tu buku, imam osećaj da će mi glava eksplodirati.
Pogled mi je šetao svuda po prostoriji, ne znam šta da radim sa svojom glavom. Ne mogu da podnesem ovo. Oči su mi se punile suzama. Ja sam kriva za sve ovo, pustila sam Vilijama. Verovala sam mu. Šta je uopšte trebalo da uradim? Trebalo je da znam kakav je. Ipak je on sin od Natalie. Mislila sam da je drugačiji. Napravila sam ogromnu grešku i ne mogu da se pomirim sa tim.
Vrata su se otvorila i ugledala sam Silvia.

" Kori, jesi li dobro? Zašto su ti oči pune suza?" prilazio mi je, a ja sam samo gledala. Nisam imala reči. Bolje da sam umrla te večeri nego što sam se probudila kao vampir.

" Dobro sam" oči su odjednom prestale da mi se pune suzama i nekako sam uspela da nabacim osmeh na lice.

" Malena, vidim da nisi dobro." pomazio me po glavi " Možeš da lažeš sebe, ali mene ne."
Gledao me je tim ledenim očima, pogled je bio jako nežan. Oborila sam pogled i oči su mi se ponovo napunile suzama.

" Ne mogu ja ovo. Previše je, glasovi mi odzvanjaju u glavi. Ne znam više šta da radim sa tim. Ne mogu da kontrolišem. " brisala sam suze koje su mi lile niz obraze.

" Pomoćiću ti. Nemoj da plačeš. " poljubio me u čelo i nasmešio mi se. " Pokazaću ti kako da se kontrolišeš i kako da loviš. To ti je za sada najvažnije. Ne mogu dozvoliti da ubiješ nekog čoveka, samo zbog gladi."

" Kako to da uradim.? I sada sam gladna. Osećam ih. Ljude u hodniku. Udaljeni su, ali imam čujem kako im krv tece venama. "

" Moraš da se suzdržavaš. Molim te. Potrudi se." nasmešio se." Samo da razgovaram sa direktorkom i skloniću te od ljudi. "

Gledala sam ga, ali nisam razumela šta pokušava da mi kaže" Kako misliš da me skloniš od ljudi? To je nemoguce ovde"

" Samo se smiri, sve je uredu. Kada budem završio razgovor sa direktorkom, rešiću sve, i tvoju glad. " osmehnuo mi se " I ja sam po malo gladan"

" Zanima me šta će biti sa mnom. Ja , osećam se užasno. Ne želim da budem ovde više. Bolje da sam umrla" slegla sam ramenima, a onda je nastala tišina. U pozadini sam čula korake koji su postajali sve glasnjiji i glasniji. Približavali su mi se. Kvaka na vratima se polako pomerila i blagi škriput šarki mi je odzvanjao glavom. Pojavila se direktorka, ali nije delovala kao da joj je baš dobar dan. Bila je zamišljena. Koračala je do svog stola, a nije ni primetila da je Silvio zapravo ovde. Sela je na svoju fotelju i naslonila laktove na sto. Bila ja zamišljena, izgleda da ne zna šta da radi.

" Izvinite direktorka" izgovorio je Silvio i čekao da ga pogleda " Imam jedan predlog za vas. Upitanju je Korina"

" Izvini Silvio, nisam te videla. Baš razmišljam... Reci šta si hteo" izgovorila je kroz ustah, kao da je premorena i da više ne zna šta će uraditi.

" Ja sam rešio situaciju, sa svojim roditeljima. Dok sam bio kod njih. I poveo bih Kori sa mnom. Upoznaću je sa jednom osobom koja može najbolje da joj pokaže kako da kontroliše svoju vampirsku narav. Obećavam da ću brinuti o njoj." oborio je pogled " Takođe bih voleo da niko ne szna gde idemo, ne želim da nas nađu. Naravno moj brat jedino mora da krene. Umreće ako ga udaljim od nje. Ne bih voleo da Korina prekine čini koje su bačene na njega."

"Koliko dugo misliš da ostaneš van Akademije.? Znaš da morate da imate određeni broj časova da bi završili ovu godinu." upitala ga je radoznalo.