ALEKSIN PAKAO 1. knjiga serijala POČETAK KRAJA

PRVO POGLAVLJE

Aleksa...

„To... To... To...", sikće Lucija dok je trpam. „Oh... Oh... Oh... Aleksa!", zareži moje ime i privuče mi pažnju.

Bacim pogled na njeno izobličeno lice. Gledam je kako leži na mom radnom stolu podignutih nogu koje držim jednom šakom oko gležnjeva dok drugom uzimam viski. Pijem, a žestinu više ne osećam. Nema ni vatre u želucu. Nema ničega. Obamro sam iznutra. Jedini nagon koji osećam je onaj za svršavanjem. Sklopim oči samo na onoliko koliko mi treba da se ispraznim treći put zaredom. Miran sam i skoncentrisan, a ona mrda guzicom.

„Mirna!", cimnem joj noge malo u vis, da me ne ometa mešanjem i u jednom kratkom grču tela se ispraznim.

Jebiga. Ispraznio sam se fizički. Psihički sam i dalje pun naboja. Otvorim oči i izvučem se iz Lucije. Pustim joj gležnjeve i čujem kako petama udari o fioku stola.

„Imaj malo milosti", buni se ona. Verovatno joj smeta moja grubost, ko će ga znati. I ne znam zašto joj smeta, ja nikad nežan nisam bio.

„Dosta je za danas", uz te reči iskapim i ostatak viskija. Onda se zagledam u čašu. Kristalno dno mi se ruga. Em je prazno, em je providno. Prokleto ništavilo je ostalo, kako u čaši tako i u meni. I sve to ukazuje na jednu činjenicu. Izgleda da jebem i pijem u isto vreme?

O da, biće da je tako.

Tačnije, jebao sam i pio u isto vreme, ali nisam isprao i izbacio sav nakupljen užas.

Jebi se Aleksa!

„Dušo", osetim Lucijine ruke na grudima. Opipava mi mišiće, oblizuje se i uvija kao zmija.

„Slobodna si", otpustim je.

Spustim praznu čašu na sto. Uzmem novčanik da je isplatim i da je častim. Red je da dobije lepu napojnicu, jebavam je puna tri sata bez milosti. „Izvoli", pružim joj pošteno zarađen novac.

„Neću više da ti naplaćujem", uozbilji se crvenokosa. „Dugo smo zajedno i ..."

„Lucija", prekinem je. „Ili uzmi novac ili smo završili."

„Aleksa, danas je dve godine od kako smo zajedno i ja sam samo sa tobom. Dosta je plaćanja. Želim više od tvog novca", slabašno se osmehne otečenim usnama.

„Nema - više." I ovo je kraj ako se ja pitam, a pitam se. „Nikada ti nisam obećao ništa više od seksa i dobre zarade pod uslovom da samo meni budeš na raspolaganju", skidam glupavi kondom i vezujem ga.

„Želim više sa tobom! Neću tvoj jebeni novac! Dve godine se nas dvoje viđamo! Dve godine!"

Pogledam je malo bolje. Zaključujem da je prsla. Još i viče na mene. Hoće više od seksa? Hoće da me izvede iz takta, pa to ti je! Uprkos toj groznoj činjenici i njenim još groznijim željama, osmehnem se i uzmem evre. „Lucija, izvoli i idi", tiho kažem zadržavajući prisebnost.

„Jebi se!", raspali me kurva po ruci i novčanice se razlete.

Skroz mirno ispratim kako hartije od vrednosti padaju oko mojih nogu. Onda fino bacim onaj kondom i ne stižem da izbrojim do deset. Hvatam je za tanani vrat, a ona hvata moju šaku sa svoje obe, jer je samo malo davim.

„Slušaj me", zarežim ljutito. „Dogovor je bio da imamo seks i da ga imaš samo sa mnom, a da ti zauzvrat plaćam sve što poželiš zato što si se odrekla višestrukog kurvinskog života. Je li tako?"

„Jeste", procedi krkljavo.

„I šta sad hoćeš, koji moj kurac?", dreknem joj u crveno lice.

„Tebe", prošišti i još nešto bi da kaže, pa popuštam stisak da čujem. „Hoću tebe da budemo zajedno."