Dosta!⚡

⚡

Razmišljajući o životu i čovekovoj ćudi,
o paru cipela drugih ljudi,
dosta mi je onog što stvarnost nudi.
Dosta mi je lažnih osmeha,
trenutne sreće i prividne ljubavi.
Svega što je neiskreno, što mi žulj na srcu pravi.
Dosta mi je sećanja na uvelo cveće starih ljubavi i svih uspomena koje su samo deo prošlosti.
Dosta mi je slika koje izmame suze
i pesama koje bude najdublja osećanja.
Cvrkuta ptice koji me vraća u proleće jedne divne godine.
Zašto sve mora biti tako komplikovano?
Dosta mi je čvorova koje treba odvezivati,
misli i osećanja koje treba nagađati.
Dosta mi je svega što budi nemir,
što me vraća u stvarnost, ruši moj svemir, dodir sa nadrealnošću.
Život je misteriozno umeće.
Budimo umetnici, pobegnimo bar na tren
u neki svet gde će sve biti jednostavno,
u neki svet potpuno iskren i neiskvaren,
u svet snova i mašte!