Izašla sam sa novim dečkom.
Izašao si i ti.
Slučajno smo se sreli.
Ili je to ipak sudbina namestila da se opet sretnemo.
Da nam pokaže da ima nade.
Videla sam te, video si me.
Uputio si mi najlepši osmeh koji sam mogla da dobijem.
Nisi se tako smejao od kada smo bili zajedno.
Vreme je stalo kada si se osmehnuo.
Muzika je postala tiša, a moje misli sve glasnije.
Mogla sam da čujem otkucaje svoga srca.
Osetila sam leptiriće.
Prvi put posle dužeg vremena..
A onda.. uzvratila sam ti osmeh, onako klinački nevin osmeh pun nade.
Mahnula sam, a zatim uzdignute glave prišla da se pozdravimo.
Nakon dužeg vremena, osetila sam tvoj miris.
Miris koji sam nekada ja mirisala tokom noći, a sada ga miriše neka druga.
Boli. Jako boli činjenica da te ima ona, a ne ja.
Kada si mi za šankom uzeo pramen kose, vreme je opet stalo i čula sam samo tebe.
"Šta je ovo?" pitao si.
"Ofarbala sam se u inat tebi, jer si rekao da mi smeđe neće stajati lepo" odgovorila sam kao iz topa istinu.
"U inat meni ha?"
Samo sam klimnula glavom..
Nadam se da nas sudbina ima opet u planu jer mi se srce lomi iz dana u dan iako imam pored sebe osobu koja me voli.
Ali da li ja njega volim?
Sviđanje, zaljubljenost i ljubav.
Tri različita, a tako slična pojma.
Ipak, mislim da je tvoja definicija 'ljubav'.
