NEMANJINA UTEHA (treća knjiga serijala BEZ OGRANIČENJA)

PRVO POGLAVLJE

PRVO POGLAVLJE

Nemanja...

Jedva dočekam lepo vreme i da mi dupe vidi sunca! Ma, kako temperatura pređe dvadeset i dva stepena, tako se dokopam šorca i majice. Sad još da sačekam da pređe dvadeset i osam i da punim bazen. A pre toga, trčim u garažu i izvezem moj motor.

Ništa gore nema nego kad u toku zime kupiš opaku mašinu, a ne možeš da je voziš. Pošto se nađem napolju vidim da nisam jedini koji je jedva dočekao sunce. Marko me pretekao, mamu mu njegovu! Gledam ga kako je zajahao svoj plavi suzuki i piči u krug po našem kružnom toku.

E, nećeš!

Brzo zajašem moj suzuki, pa spičim i ja u kružni tok da probam ljutu guju sive boje. Pičimo nas dvojica kao kazaljke na satu. Kad ne prođe dugo, izleti Ivan na svom suzukiju i krene. Tačno smo dobili i sekundaru. Stiska ludak gas i ne popušta. Najbrži je!

Ludačimo se nas trojica i super nam je. Tad se setim kako Jakov i Matija umalo nisu zavrnuli očima i šlogirali se kad smo nas trojica u februaru kupili motore. Jebiga, bili su povoljni a nama potrebni.

„Aloooo breeeee!"

Kočim. Brzo svi stanemo i pogledamo u Jakovljevu kuću, a on otvorio prozor i dopola izvirio da nam ređa sve po spisku.

„Šta radite kog kurca!?", drekne.

„Probamo motore", Marko mu odgovori.

„Terajte se odavde dok vam nisam sišao dole!"

„Šta će da bude ako siđeš?", doviknem mu i popravim kačket.

„Rastaviću vas tako da vas niko nikad više neće sastaviti! Probudili ste me!"

„Rođače, deset je sati!", Ivan mu dobaci.

„Nedelja je, mater vam jebem nenormalnu!", Jakov stvarno popizdi.

„Nedelja je?", Marko pogleda u nas.

Slegnem ramenima. U poslednje vreme nije da znam koji dan osvane, bitno je da ja osvanem.

„Pa, pecanje!", Ivan se udari po čelu.

„Idemo da hvatamo ribe?", odmah protrljam dlanove, a dođe mi kitu da protrljam.

„Hoćeš sa nama na pecanje?", Marko me pita.

„Na pecanje ili u pecanje?" Sad nisam siguran o kom hvatanju pričaju.

„Ma, pravo pecanje. Ono sa štapovima kad izvlačiš ribe iz vode. Ribolov, bre!", ubi se Ivan objašnjavajući.

„A toooo", smrknem se. „Nemam nijedan štap", setim se i toga.

„Imamo mi sve", Marko se nakezi. „Sećaš se da smo kupili i brodić?"

„Jao jebote!", nasmejem se. Setim se da su njih dvojica nakon motora zajedno kupili i moderan brodić. „Onda idemo", kažem pošto nemam pametnija posla.

Lagano nas trojica poteramo motore da ih ostavimo, ali mene ispred garaže sačeka Matija i mimikom pokazuje da sjašem. Oslobodim mu motor koji on zajaše i pokazuje mi da ćutim.

Ćutim i gledam šta radi. Umesto da potera motor, on se rve sa njim. Gura ga nogama sve dok ne dođe pred Jakovljevu garažu. I sunce mu blesavo, tad krene da mu puni gas. Urla ljuta mašina, pa vrišti, a Jakov izleti iz garaže sa sve kofom vode i pljusne po Matiji.

„Neeeee!", dreknem i šakama se hvatam za glavu, jer mi kreten okupa motor.

Matija urla, valjda mu hladna voda, ali nagazi gas i skloni se.