Kad smo bili mali

Prosle su godine i odjednom.

Jeste da su prosle godine, ali nisam zaboravila na njega samo sam se malo vise promenila. Jedno jutro morala sam da idem kod lekara ii... Naravno nikoga tamo nije bilo ali odjednom su ljudi poceli da se okupljaju doslo ih je dosta. Ali proslo je nekoliko minuta i odjednon.. I sta se onda desilo? Sta odjednom? Pa dosao je on kod lekara. Ah prehladio se. Nisam uopste mislila na nesto mozak mi je samo izlapeo. Bacila sam pogled na njega, ali kao i uvek ne bih da gledam nekoga toliko, ako se vec ne druzimo... Vratila sam se kuci i razmisljala o njemu.. Cek sta se tada desavalo samnom ne znam ni sama samo... sutra dan trebala ssam da idem opet kod lekara ii. Ma daj ne verujem opet sam ga videla to nije bio dobar znak za mene.. Cek dosla sam kuci i poslala mu zahtev i cekala... Tu je krenulo dopisivanje. Jednostavno kada nesto mislim ili osecam prema nekoj osobi moram joj reci. Tako i njemu malo mi je bili glupo.... Iiii sta onda? Onda rekla sam mu i evo i danas posto moram da se drzim nekako pazim da mu ne pisem iako osecam nesto prema njemu iako on ima devojku.. Evo iako mi je tesko nekada nesto da priznam eto dogovorili smo se da mu ne pisem da ne bude nekakvih problema..

Cekaj to se sve desilo, ali ni sama ne shvatam kako ipak fali mi bar kao drug. Valjda cemo se nekada opet dopisivati. Znas onako drugarski. Znam da ne mogu sada da ga zaboravim iako cu to da krijem od same sebe eto... Samo mu zelim srecu u zivotu... <3 <3 :* :*