- Doručak je spreman! - vikala je mama.
- Dolazim! - rekla sam sliazeći niz stepenice. Brzo sam pojela doručak i krenula na vrata.
- Da nisi nešto zaboravila? - upitala je mama, pomalo tužno.
- A da.. Izvini! - rekla sam joj i poljubila ju.
Putem do škole sam razmišljala i krenule su mi suze na oči. Vidjela sam Em u blizini, pa sam obrisala suze i potrčala joj da bih ju stigla.
Em (Emma) je bila moja drugarica koju poznajem od malena. Bila je mršava, lijepa, imala je savršenu odjeću, roditelji joj nisu bili razvedeni, imala je sve što poželi. Oči su joj bile plave, jako upadljive. Imala je smeđu, dugu kosu koja joj je sezala do polovine leđa. Često je nosila tamne traperice sa nekom košuljom, ali nikad istu kombinaciju. Voljela je slušati stranu muziku koju sam i ja slušala, pa smo često slušale zajedno. Bila je odlična učenica. Imala je malu slatku sestricu koja je imala 2 godine, zvala se Amelia. LSS: Bila je savršena.
- Ari (Ariana), hej! - rekla mi je i zagrlila me.
- Hej! Što ima? - upitala sam onako sa crvenim očima.
- Šta ti je? Plakala si? - pogledala me u oči.
- Nije mi ništa... Dobro sam. - rekla sam sa spuštenim pogledom.
- Znam da ti je nešto, reci mi. Molim te...
- Nije mi ništa. Dobro je sve. - rekla sam i nabacila ''osmijeh''.
Krenule smo u školu i raspričale smo se. Bio je to prvi dan škole, i nije mi bilo nimalo drago jer nisam htjela vidjeti nikoga iz škole osim Andrea.
Andre je bio moj najbolji drug kojeg isto poznajem od malena. Bio mi je drag, i bila sam zaljubljena u njega, ali to nisam pokazivala. Imao je smeđe oči, smeđu kosu, savršen osmijeh i savršeno tijelo. Imao je brata blizanca, ali nije ličio na njega. Kad smo bili mali, moramo me poljubiti jer mu je to bio izazov. Moja mama i njegova mama su dobre prijateljice. Ima psa kojeg je nazvao Toby. Često sam se igrala sa njim. Andre se oblačio klasično; majica, hlače i patike. To mi je bilo jako privlačno.
- Andres! - potrčala sam mu u zagrljaj.
- Ariana! Maleno moje, poželio sam te! - rekao mi je i poljubio me u obraz.
Ušli smo u školu. Smračilo mi se kad sam vidjela učionicu i profesora, gospodina Matthewsa. Bilo mi je lakše kad je Andre bio pored mene. Učili smo novu lekciju. Meni su misli odlutale na potpuno nešto drugo, pa me g. Matthews prozvao da ponovim lekciju za ocjenu. Znala sam ono osnovno i dobila sam 5. Nisam marila za ocjenu. Samo sam čekala da izađem iz škole.
Oglasilo se zvono za kraj nastave. Andre je krenuo sa mnom kući, nakon što sam ga pozvala. Znala sam da mama neće mariti što sam ga pozvala, jer joj je bio drag, a kuća nam je bila pospremljena, hahah. Zamolila sam ga da prespava kod mene, jer nisam bila u stanju da budem sama. Pristao je. Otišli smo u gostinjsku sobu jer su tu bila dva kreveta. Imali smo puno toga pričati. Sjeo je iza mene i počeo mi plesti kosu. Počelo mi se vrtjeti i onesvijestila sam se, pa sam pala u Andreovo naručje.
- Ariana? Što ti je, jesi dobro? Hej! Ariana! Probudi se! - vikao je. Uzeo je malo vode i poprskao me.
Polako sam otvarala oči. Osjećala sam se tako sigurnom u njegovom naručju... Nisam htjela da me pusti, ali morala sam.
- Što? Dobro sam! - rekla sam i digla se iz njegovog naručja.
Nastavili smo pričati, a ja sam samo gledala njegove divne smeđe oči. Pričali smo o svemu i svačemu, jer se nismo uspjeli vidjeli preko raspusta. On je putovao u Italiju.
- Doručak je spreman! - vikala je moja mama.
- Što? Već... 6 sati? O Bože, mi smo pričali čitavu noć! - rekla sam brzinski ustajući iz kreveta.
- Meni je bilo baš fino! Mogu li ostati večeras? Ako ne bih smetao... - rekao je tiho.
- Ne lupetaj, zašto bi smetao? Bleso! Slobodno ostani, bit će mi drago. - rekla sam i strčala dolje na doručak. On je strčao za mnom.
- Djeco, polako, zašto trčite? - upitala je mama sipajući nam sok.
Brzo sam se spremila, poljubila mamu i izašla vani. Čekala sam Andrea da se spremi. Izašao je vani, stavio mi ruku na rame, i krenuli smo u školu. Osjećala sam se divno...
