Black and White

10

Obavestenje:

Izvinjavam se zbog gramatičkih gresaka, ovu priču sam pisala pre dosta vremena. Isto tako nekad dodje do greske kada kucam brzo na tastaturi. Takodje se izvinjavam sto nije bilo nastavaka dugo.

.
.
.

Stizemo automobilima svi u novu kuću ili ti vilu. Izlazim polako iz auta, već sam dosta iskrvarila, a zamnom izlaze i ostali. Vidim upaljena svetla u kući sto znači da su moja braća tu. Pogledom predjem preko ostalih koji su samnom, lepo ih je videti kako pomazu u nevolji. Sobzirom da smo samo ja i jos jedan čovek povredjeni zovemo doktora da nam pomogne. Imamo privatnog lekara u mafiji koji je uvek na raspolaganju. Pogledam u Mareta kome nesto nije po volji. Pa ga zato i pozovem da dodje do mene, zaista me boli i samo čekam da udjemo u kuću.

Ma:Reci, kako si?

Ja:Ja sam dobro ali ne znam sta je sa tobom napet si.
Kazem mu dignuvsi jednu obrvu.

Ma:Slusaj ovde zivi neko ko bi me prepoznao i sad ne mogu da ti objasnjavam ali moram da odem odavde.

Ja:Molim? O čemu pričas ti bre!?
Sad sam već viknula. Nikad nije krio nista od mene a sad to radi.

Ma:Slusaj ako me vide sa tobom saznaće ko je sef! A posto si rekla da hoćes da se to desi u klubu ja moram da idem.

Slusam ga i razmisljam ko bi mogao ovde da ga prepozna svi su članovi mafije dug niz godina i nikom nije nov. Ali onda bacim pogled na kuću i sve mi bude jasno.

Ja:Nisi valjda upleo moju braću u ovo?!
Rekla sam nekako sunjičavo jer ne zelim da verujem u ovo sto čujem.

Ma:Slusaj Kaća nije bas tako jednostavno.

Ja:Sta bre nije bas tako!!?
Razdrala sam se. Digao mi je pritisak sigurno. A uz to me je presekao bol u stomaku na kratko. Samo sam se uhvatila za stomak i nastavila.

Ja:Kako je bilo?
Rekla sam smireno. Ne zelim da iskrvarim ovde skroz.

Ma:Slusaj dosao je jedan lik i nisam siguran kako ali uspeo je da nam pridje. Posle toga povukao je i ostale iz te njihove bandice i nisam znao da su oni tu. Nikad ne bi uradio tako nesto! Ali bili su i kad su već upali nisam mogao samo tako da ih izbacim. Izvini.

Rekao je i videla mu se tuga u očima. Blago se nasmejem pa ga potapsem po ramenu.

Ja:Ajde odlazi, vidimo se sutra.
Kazem i on ode sa smeskom na licu.

Kako je on napustio dvoriste otvaraju se vrata i izlaze moja braća sa Nikom, Lukom, Acom, Stefanom i Krisom. Divota jos mi samo oni fale!