Dan za danom svi smo se upoznavali,sa njim sam u ovo pola godine progovorila do sad ma najvise deset rijeci, jer kad pročnemo da pričamo ja se jednostavno pogubim, i mislim da sam se počela zaljubljivati i to jako..
David
Dani su prolazili a ja sam je samo gledao,i nista nisam poduzimao po tome pitanju da počinjem da shvatam da sam počeo da osjećam nešto više od samog prijateljstva.
Sjedim sa društvom u obližnjem Caffe baru kod škole, gledamo sve te silne djevojke koje ulaze i izlaze, gledamo kakve su i dobacivamo kakvo dupe imaju, u tome trenutku ulazi ona, sva ponosna uzdignute glave u onim uskim trapericama,tačno imam osjecaj da je moj drug u hlačama trznuo.
Društvo je počelo da dobacuje i njoj sa njima sam i ja, znam da ce pomisliti da sam pederčina i ženskaroš ali nisam mogao odoliti njenoj ljutoj faci kad se naduri što joj dobacujemo.
Sjela je nasuprot mene a do nje njen prijatelj koji vidno pokazuje da je u nju zaljubljen, Bože kako mi je muka od tih budala, prave se prijatelji dok ne bude skupio hrabrosti da joj izjavi ljubav, ne znam samo mi takvi nisu jasni ili mi je samo bilo krivo sto on sjedi pored nje a ne ja.
Pomno sam pratio svaki njen pogled, svaki uzdah dok sjedi, ali pogled na usne nisam mogao da trpim jer bi sad istog trenutka otisao do nje da je ljubim i ne pustim više nikada, ustao sam i pozdravio se sa društvom i krenuo kuci.
Pustit cu je neka uživa dok još može jer kad je ja uzmem pod svoje bit ce samo moja, ne planiram je prepustit drugome a ja da je gledam sa strane.
Bit ćeš moja ne zvao se ja David Johnson.
