I need you more than l can take.

Sedmo poglavlje.

Dugo sam trazila Lily,ali kao i po obicaju nje nije bilo nigde. Obisla sam sve delove kuce,ali verujem da je trenutno sa nekim od svojih momaka.

Posto mi je bilo i vise nego dovoljno ove zurke ostavila sam joj govornu poruku da se vracam nazad kuci bez nje. Iskreno se nadam da me nece naljutit na menezali ovo je bilo stvarno dovoljno za mene.Ne volim zurke, jednostavno nisam takav tip devojke,a i na ovu sam dosla zbog nje. Sorry Lily.

Ponovo osecam cist vazduh u svojim nozdrvama,posle znoja,nikotina,alkohola i previse losih parfema. Udisem i izdisemz a onda krenem ka autobuskoj stanici. Mislim da nije daleko od ove kuce, iskreno se nadam. Sada je 02.30 nadam se da ima neki autobus u ovo doba. Na Iris sam skroz zaboravila , ne razumem kako. Brzo joj saljem poruku da sam otisla bez njih. Naravno Iris kao Iris me zove posle svega pola minuta od kada sam joj poslala poruku.

,,Mmm?" promumlam.

,,Gospodjice Smith,gde se nalazite?" pita me ozbiljnim tonom.

,,Sorry Iris,morala sam da idem"

,,Ako mogu da znam, sta se to tacno podrazumeva pod moranje?"

,,Paaa... znas ... ne znam,jednostavno sam se smorila,znas da ja nisam za to."

,,Okej,shvatam. Gde si sada?"

,,Idem ka autobuskoj stanici"

,,Zezas me,zar ne?"

,,Ne,ozbiljna sam Iris"

,,Vrati se odmah, ja cu te odvesti kuci ako treba ali ti neces ici na autobusku sama u pola tri"

,,Iris vec sam krenula"

,,Ne zelim da cujem negodovanje, vrati se ja cu te odvesti do kuce"

,,Okej"

Spustim joj slusalicu i okrenem se na petama i krenem nazad na zurku. Malo sam vise smorena nego sto sam bila kada sam izasla iz kuce, sto je i logicno,ali sada odlucim da cu ostati ispred i da cu sacekati Iris.

Popnem se na zid kapije i bacam poglede po ljudima oko sebe. Vidim uglavnom ljude mojih godina kako, ubijeni od alkohola, leze u travi,zbunju i neki od njih su naslonjeni na zidove kuce. Malo mi ih je zao, ali kada bolje razmislim, oni to sve sami sebi rade,sve su to njihovi izbori.

Proslo je vec pola sata od kada sam ponovo ovde, pa sam odlucila da nazovem Iris. Zvoni i zvoni ali nista od Iris samo njena govorna posta.

Ne znam sta da radim, znam da je bilo glupo od mene sto sam sama otisla SKORO do stanice i znam da i Iris to zna ali ne znam zasto sada nje nema. Pitaj Boga gde je ona sada.

Vec sam u kuci i ponovo me polako guse svi ti smradovi u vazduhu, sada je vise zagusljivo nego pre pola sata ili mi se samo cini. Ponovo se krecem po kuci u potrazi za Iris ili ako ikako nadjem Lily,sto je manje verovatno.

Odlucim da cu ovog puta prvo ici na sprat. Znam da cu ovde naci tinejdzere "u zanosu ljubavi" ali sta da se radi.

Vidim da ima svega pet soba pa mi nece biti potrebno puno vremena da ih pretrazim. Otvaram prva vrata i da,ovde nema nikoga. Udjem unutra posto sam videla vrata unutar sobe,verovatno su od kupatila. Soba je dosta velika,ali je ne razgledam jer mi je sada u mislima nesto sasvim drugo. Prilazim vratima i vidim da je svetlo upaljeno. Povucem kvaku i otvorim sirom vrata. Malo je uzasavajuce ono sto vidim ispred sebe. Harry koji lezi u kadi sa iglom u rukama. Okej,ovo nisam nikako ocekivala.

Izbezumljen je i sokiran kada me je pogledao.

,,IZLAZI NAPOLJE" prodere se,imam sasvim drugaciji glas nego inace.