RELJIN IZAZOV 3. knjiga serijala POČETAK KRAJA

PRVO POGLAVLJE

TREĆA KNJGA SERIJALA – RELJIN IZAZOV

Relja...

Tačno u podne ulazim u svoju radnju. Puna je ljudi. Razgledaju mobilne, laptopove i ostale novotarije.

„Dobar dan, gospodine Seniću." Jedna od radnica zastaje pored mene.

„Dobar dan i Vama!", veselo kažem, iako je meni jutro.

„U vašoj kancelariji, na radnom stolu, imate par mobilnih telefona za popravku. Tu su i poruke i..."

„Dobro, dobro, dobro", zaustavljam je da više ne blebeće. Svejedno ću videti šta imam na radnom stolu. „Gde je Maja?", pitam za šeficu koja me uredno obaveštava o mojim obavezama.

„Dali ste joj slobode dane", pogleda me cura kao da sam lud.

„Da. Tačno!" Bežim u kancelariju od cure kojoj ni ime ne znam, ali vidim da crveni od moje blizine. Pa, da mi nije radnica, kresnuo bih je. Ovako, nema šanse ni da je odmerim.

Mesečinu ti jebem, al sam prs'o, pomislim u sebi. Sad se setim da je šefica tražila slobodne dane od prvog maja, jer ide sa porodicom... Negde.

Koji je danas?

Prebiram datume...

Drugi maj? Da! Juče nismo radili. Danas je drugi! Ma, u kurac. Nije ni bitno. Bitno je da sam se setio gde mi je šefica.

Sedam za radni sto i palim laptop.

„Evo kafa!", gospođica ˝Crveno lice˝ spušta šolju na sto.

„Zahvaljujem", klimam glavom.

„Jedna devojka Vas je lično tražila, uzela sam njen broj", spušta i ceduljicu ispred mene. „Mobilni joj je u kvaru. Rekla je da zbog privatnosti podataka ne sme da Vam ga ostavi i..."

„Pozovite je i recite da sam ovde, pa neka dođe", opet je prekidam. Nervira me.

„Ovo su vam telefoni za popravku. Ovde su poruke sa imenima i brojevima vlasnika", brblja li brblja.

„Vidim telefone. Vidim i da su vlasnici ostavili pisane poruke. Nisam ćorav, jebote!", puknem.

„Onda da idem?", pita glupača.

„Jok, srećo! Ostani ovde da mi visiš nad glavom!" Pogledam je i pitam se, kad sam je zaposlio?

„Dobro." Natuca ona na štiklama, al' nabasa na vrata i izađe konačno.

Razmišljam da pozovem Maju i pitam je, kada se vraća sa odmora na koji je juče otišla. Ako me 'crveno lice' bude ovako smaralo svaki dan, odlepiću. Maja jednostavno kaže - Reljo, sve ti je u kancelariji, pa se jebi. Ova me davi i davi, i udavila me je kao zmija žabu. Opet, odbacujem ideju da pozovem šeficu. Bacam se na posao.

Pogledam u malu gomilu mobilnih. Svakom napukao ekran. Smejem se za sebe. Sve te telefone su doneli ljubomorni muževi. Našli mangupi foru, kao slučajno zakače ženin mobilni i sjebu ekran. Onda žene urlaju, a oni brže bolje mobilni donesu meni na zamenu ekrana i ukucavanje šifre za praćenje.

Prvo pozovem momka da im zameni ekrane, posle ću da im kucnem šifru i obogatim se samo tako.

Upada Zoran kod mene, pa umalo da napravi kolut napred. „Sunce ti jebem, za šta sam zakačio?", okreće se da pogleda iza sebe.

„Koji ti je kurac?" Zamalo ne skočim da ga hvatam.

„Prvomajska žurka, gazda", nakezi se i pogleda u gomilicu mobilnih. „Zašto mi ovo Sandra nije donela?"