Ukleta Statua Snežane

Paranormalna Priča Parka

Sve je počelo 1959. godine, kada je po gradskom nalogu saopšteno da će se ukloniti tadašnji panteon/groblje u svrhe izgradnje parka. Dok se park gradio, mnogi radnici su govorili kako bi mogli da vide duše umrlih ljudi kako šetaju po području. Neki radnici bi govorili kako bi ih te duše pratile kući i prouzrokovale nečiju smrt. Jedan radnik koji je vadio grob jedne devojčice koja je poginula u saobraćajnoj nesreći tvrdi kako dok je vadio grob te devojčice, da je njeno telo otvorilo oči. Nikad se nije vraćao. Umro je 2 dana kasnije. Ima još mnogo priča. Kada je park zvanično bio otvoren 10. novembra 1988. godine park je zvanično bio u funkciji. Međutim 2 meseca nakon otvaranja parka Reino Magico, devojčica od 10 godina je umrla tako što je izletela iz jedne od mehaničkih igara i sletela pravo na oštru ogradu. Nakon tog incidenta radnici su shvatili da su napravili grešku koja ne može da se popravi. Pa onda mesec dana kasnije jedan dečak je pao niz jedan od bunara u tom parku. Međutim većina dece se slikala kod skulptura Snežane i sedam patuljaka. Međutim ispostavilo se da je područje Snežane najukletije. Noćni čuvari tog parka su tvrdili da svake noći vide skulpturu Snežane kako se kreće sama po području parka. Pa na primer, jedne noći čistačica tog parka je čula glasove kako dolaze iz jednog od dvoraca u tom parku. Misleći da su to bili neki nestašni tinejdžeri koji su ostali u tom parku ona je otišla tamo da ih otera. Kada je stigla do prostorije iz koje su dolazili ti glasovi, njena usta su bila širom otvorena. Umesto nestašnih tinejdžera ona je videla skulpture patuljaka kako se igraju i pričaju međusobno dok je Snežana tapšala i uživala. Doživljaj je bio toliko jak da je 2 dana kasnije čistačica umrla od traume. Pošto je u jednom od dvoraca u tom parku bila kuhinja koja je imala direktan pogled na područje Snežane i njenih sedam patuljaka, jedan radnik dok je bio u kuhinji da pravi doručak za svoje kolege, počeo da čuje jeziv smeh i škripanje. On je prvo mislio da su to njegove kolege, međutim setio se da to niko nije mogao biti jer su svi bili kod kapije parka u tom trenutku. Zato se on polako okrenuo prema prozoru i imao je šta da vidi. Skulptura Snežane se pribila uz prozor i smejala se grebući ga. Bazen je uvek bio pun sa malo ljudi zato što su dečije ruke uvek vukle posetioce ka dnu, a neki noćni čuvari bi tvrdili da su mogli videti duh statue Snežane kako se kreće po bazenu. Neki čuvari su tvrdili kako bi mogli pronalaziti neke neobjašnjive tragove krvi po zidovima dvoraca. A da ne pričamo o toboganima, na kojima su se nalazile sile koje bi Vas vukle na dno tobogana i ne bi Vas puštali da odete. Oko leta 1993. godine bio je karneval u tom parku. Dece je bilo svuda i niko nije bio miran, tako da je jedan dečak trčeći po području karnevala se sapleo i pao pod jedan od automobila karnevala i zdrobila mu se glava. Mnogo se saobraćajnih nesreća događalo u okolini ovog parka. Od 2000. godine park je bio malo manje u funkciji. 2009. godine jedan noćni čuvar je odlučio da uzme kameru i da snimi ukleto područje Snežane i njenih sedam patuljaka. Prvo je snimao patuljke koji su bili u stanju raspadanja, pa je onda prebacio kadar na Snežanu i približio joj se. Skulptura Snežane je u tom trenutku trepnula kao da je živa. Video je bio objavljen negde na internetu i postao je viralan. 2011. godine park je bio zvanično napušten, patuljci su bili obnovljeni i premešteni u drugi park a sve figure se raspadaju. Čitavo područje parka polako postaje fudbalski teren.