Against all

First part

Miris paleži širio se svuda oko mene.Dolina je postajala sve pustija,a rijeka koja je protjecala uz sam rub sve crvenija i mutnija.Gubili smo po prvi puta u našoj povijesti- mi smo gubili...Stajala sam nasred doline i gubeci snagu, promatrala sve oko sebe...Osjecam hladnu ostricu kako probija moju tanku,laganu i pomalo leprsavu proljetnu haljinicu.Vrištim od boli kada konaco probija i posljednje slojeve moje bljedunjave kože...Budim se naglo iz sna, zapravo noćne more pokusavajući doći do kisika koj mi toliko očajno treba...obrazi su mi vlažni od suza,a tijelom mi prolaze valovi hladnog znoja.Ponovno taj isti san *uranjam obraze u dlanove i duboko dišem* progoni me vec tjednima, srećom još imam trunke zdravog razuma- haha...Smijem se sama sebi u gluho doba noći.Stvarno se počinjem brinuti za sebe.Nakon kratkih pet minuta ponovno sam utonula u svoj san, ovog puta bio je miran i spokojan...sve dok nisam čula glasnu dernjavu:
-ANA!? ANAA!? ANASTASIA!? ANASTASILA LILI ROSS?!?!-
Potezalo se sve od kraja velikog stepeništa do moje sobe...nažalost -ŠTA JE KONJINO JEDNA NEANDERTALSKA ŠTO JE TAKO BITNO DA ME BUDIS U 8 UJUTRO UZ TAKVU DERNJAVU?!?- derala sam se iz petnih žila u jednome dahu dok se vrata moje sobe nisu otvorila.Iza njih je provirila glava pa ostatak tijela mog glupavog brata blizanca s kojim sam ja nažalost morala dijeliti 9 mj života u maminom trbuhu.Znam jadna ja, jel da.
-Kad ti kažem zašto te budim zahvalit ces mi!-pritom je dramaticno stavio obje ruke na srce i glavu dignuo u vis možda malo i previše,ali ipak dovoljno da me nasmije haha...
-Hm možda i hocu nikad se ne zna.Ajde dosado gukni više i gubi mi se ociju.- tiho sam rekla držeći jastuk preko glave da prikrijem manji osmjeh.
-Zapravo samo mi je dosadno pa sam te mislio pitati da li kasnije ideš sa mnom i deckima na nogomet?- upitno se nasmješio široko i umiljato kako samo on zna...
-Razmislit cu,a sad se gubi da spavam ko svi normalni ljudi subotom UJUTRO!!- živcano sam se poderala i istjerala ga van iz sobe bacajuci jastuk na njega.Yes,konacno malo sna.Ocito sam se pre brzo obradovala jer su se vrata pocela otvarati PONOVO *glasan uzdah*
-Reci Davide?
- Znaci ideš jel da?
- ugh .. Da kretenu idem,a sad se tornjaj iz moje sobee!!-cujem jedno glasno Yes iz hodnika i nasmijem se. Naravno da idem tko bi propustio jednu dobru tekmu sa hrpom zgodnih likova...ja ne! A sad nea teoretske da zaspim pa...Dame i gospodo upravo ste imali cast upoznat mog brata Davida.E i da ne zaboravim moje ime je Anastasia Lili Ross i društvi dobro mi došli u moj svijet...