The Dark Side

Part 3

Ostali smo jos malo i pricali, kada mi je nesto kapnulo na lice. Podigla sam glavu i videla sive, tmurne oblake. Oh divno, jos mi je i kisa trebala. Pocela je da pada malo po malo i postepeno se pojacavala. Krenuli smo malo brze ali odjednom je krenuo jak pljusak. Njegova kuca i nije bila bas blizu.
"Imas li kisobran?" upitao je.
"Volela bih da ga imam. Sad sam skroz mokra!"
"Pa hajde da pozurimo, daj mi ruku" nasmejao se.
Zacrvenela sam se i stidljivo se nasmejala. Uhvatio me je za ruku i potrcali smo.
Nekoliko minuta kasnije, stigli smo do njegove kuce. Zastao je, pustio moju ruku i kopao po dzepovima u zurbi trazeci kljuceve. Nasao ih je i otkljucao ogradu. Usla sam u dvoriste i stala ispred vrata cekajuci da zakljuca ogradu. Odjednom je nesto skocilo na mene i trglo me. To je bio veliki zlatni retriver, presladak je. Pocela sam ga maziti.
"Laki budi miran!" rekao je i otkljucao vrata. Usli smo, a i Laki sa nama.
Bila sam skroz mokra i cedila mi se voda iz kose. Odmerio me je i nasmejao se.
"Dodji, dacu ti moju odecu dok se tvoja ne osusi"
"Hvala.." stidljivo sam se nasmejala.
Izvadio je siroki crveni duks i sivu trenerku iz ormara i pruzio mi ih, zatim i za sebe uzeo stvari jer je i on bio mokar. Izasao je da se presvuce. Par minuta kasnije usao je u sobu. Pogledao me je zadivljeno.
"Prelepo ti stoji moj duks, i bolje nego meni"
"Hvala ti"
Zatvorio je vrata i seo pored mene.
"Ne zaista, prelepa si"
Pogledao me je nekako posebno. Gledao me je pravo u oci. Krenuo je da mi se priblizava.. Trgo nas je glasan lavez. Iznervirano je otvorio vrata. Jos 2 psa su stojala i mahala repom.
"Sta hocete bre Kiki i Mazo?"
"Koliko ti pasa imas?" upitala sam.
"10 i jedna je trudna" ponosno je odgovorio.
"U jebote pa gde su ti psi?"
"Tu su leze na svojim jastucicima, sacekaj samo da ih nahranim"
Izasao je iz sobe. Krenula sam sa njim tiho i neprimetno. Uzivala sam gkedajuci kako puno pasa skace na njega, dok je jedan kidao jastuk sa kauca. "Medo!" viknuo je na tog psa. Pas se udaljio i napravio nevinu facu. Uzdahnuo je i sipao im hranu.
"Zelis li nesto da popijes?" upitao me je.
"Hm pa ne znam, neki sok?"
"Imam, ali pijes li alkohol?"
"Pa da, sto?"
"Pa ako zelis mozes to, samo reci koji zelis"
"Moze, sta imas?"
"Svasta. Viski, rakiju, pivo, vino, sampanjac"
"Moze viski?"
Klimnuo je glavom i sipao dve case, zatim ih stavio na sto. Seli smo i pricali dok smo pijuckali viski. Kada smo popili casu uzeli smo jos, i posle ponovo.. Poceli smo jako da se smejemo. Uzeli smo jos 2-3 case. Onda je spustio casu nakon sto je uzeo poslednji gutalj i pogledao u mene. Priblizio se i rekao:
"Znas li koliko si prelepa? Imas divne crne oci, prelepe smedje lokne.. Drago mi je da imam drugaricu poput tebe"
"I meni da imam druga poput tebe.."
Smejali smo se a onda ucutali. Priblizio mi se i poljubio me. Bila sam sokirana, ali bilo je tako divno.. Usne su mu tako meke. Prolazila sam prstima kroz njegovu kosu. Nakon poljupca oboje smo se nasmejali.
"Samo prijatelji?" upitala sam.
"Ako to zelis.."
"Pa ne znam. Plasim se da ne budem ponovo povredjena"
"Ja te nikada necu povrediti"
Zagrlio me je tako cvrsto. Toplina je prosla mojim telom. Kada me je pustio ugledala sam ranac u cosku.
"Ali ti imas 19 godina zar ti nisi zavrsio skolu?"
"Jesam sto?"
"Pa sta ce ti taj ranac onda?"
"Nije bitno" namrstio se.
Malo crno stene prislo je rancu. Naglo je ustao i uzeo ranac, zatim ga odneo u sobu i vratio se.
"Pa zasto.." prekinuo me je poljupcem. Blago sam ga odgurnula rukama.
"Sta imas u tom rancu?"
"To ne treba tebe da se tice" drsko je odgovorio.
"Pa daj nemas neke nozeve i pistolje unutra pa da to krijes, reci mi"
Namrstio se.
"Necu o tome! Ne mozes sve da znas! Molim te da promenimo temu"
"Izvini" stavila sam ruku na njegovo rame.
"Mozda cu ti jednom reci. Ali jos nije vreme. Mrzeces me.."
"Nikada te nisam mrzela i nikada necu"
"Nisi, zato sto ne znas istinu o meni"
"Kako to mislis?"
Pogledao me je i sklonio moju ruku. Zazvonio mi je telefon. Keva. Ostavila sam ga da zvoni.
"Zar se neces javiti?"
"Ne, neka misli da sam na casu. Ali trebalo bi da krenem"
Ustala sam i uzela svoje skoro skroz suve stvari i obukla se. Uzela sam ranac i obula se.
"Stani", uhvatio me je iznad sake, "Mozes li mi nesto obecati?"
"Sta?"
"Da kada ti jednom budem rekao istinu da me neces mrzeti i otici. Obecaj!"
"Obecavam.." rekla sam tiho poljubila ga jos jednom. Nasmejala sam se i izasla. Celim putem sam razmisljala o njemu. Zasto je tako cudan? Sta to krije? Tako sam zbunjena..