Pokusaj

Uvod

Anina perspektiva
Sedim. Gledam. Jedem. Placem. Ne osecam. Prazna sam. I tako mi je svaki dan posle raskida. 4 godine smo bili srecni,zasto me je sad napustio? Zar sam toliko grozna? Ne,necu razmisljati o njemu. Nemam nameru da se vracam na one trenutke s njim. On mi je to zabranio.

*proslost*
"Zasto si takav?" Bila sam na ivici placa,ali nisam smela da se slomim pred njim.
"Rekao sam ti da sam nasao bolju,Ana! Zasto me je*eno ne mozes razumeti?!" Njegov glas mi je odzvanjao u mislima. Nasao sam bolju. Znaci nikada nisam bila dobra za njega?
"A-ali,samo ces tako da odes?"
"Ana,raskidamo. Ne zelim vise da te vidim,a ni da te cujem. Iznesi svoje stvari iz mog stana i nestani." Pogledala sam ga sa nadom da cu videti bar neku neku suzu,ali ne. Njegove oci su bile toliko hladne,da sam na trenutak pomislila da li je on uospte toplokrvan. Pustila sam jos nekoliko suza,a zatim otrcala u sobu i pocela pakovati svoje stvari u kofer. Ne,nisam se preselila kod njega,to sam trebala tek sutra da uradim. Ali,eto kakva me je sreca snasla. Sta cu sad? On je jedino sto me je odrzavalo u zivotu. Igore,zasto?

*sadasnjost*
Ah,opet sam se setila tog dana. 22. novembar. Kisa je padala i bila je noc. U stan sam dosla sva pokisla,a nisam se ni trudila presvlaciti. Iscrpeo je svaki tracak energije koji je ostao u meni. Taj gad! Uzela sam kasiku kojom sam dosad jela sladoled i pogodila TV na kojem se u trenutku nasla slika Leonarda. Da,gledam Titanik. Bravo za mene. Pauzirala sam film,a zatim obmotala cebe oko sebe i uputila se ka kupatilu. Od tog dana je proslo tacno 5 meseci. Ja iz ovog stana nisam izasla od tad. Jedino svetlo koje sam videla je bilo zracenje TV-a. Ono sto udje malo svetlosti od napolje je jedino bilo kroz prozore,ali i to ako zraci uspeju da se probiju kroz zavese koje sam stavila. Ne zelim da vidim nista sto ima optimisticnog u sebi. Slomice me. Usla sam u kupatilo i pogledala se u ogledalo. Nisam izgledala ni nalik sebi. Moja plava kosa je izgubila svaki sjaj koji je dosad imala. Ispod ociju su bili ogromni podocnjaci. Kad bi me neko video,mislio bi da me je neko istukao. I jeste. Bar psihicki. Uzdahnula sam,a zatim posla ka kuhinji. Uzecu jos jedan sladoled,onaj sam pojela. Telefon mi je opet zazvonio. Zvonio je nekih 1.000.000 puta u ovih nekoliko meseci,ali nisam se ni jednom usudila javiti. Znam da nije on. Ali kad otkljucam telefon,videcu nasu sliku i to ce me dokrajciti. Sve me podseca na njega,zato sam se zatvorila u stan.

Ognjenova perspektiva
Ne spavam. Ne jedem. Lezim. Pijem. Cak sam poceo i da pusim. Sve ovo je zbog nje. Nisam smeo da dozvolim da me toliko ocara. 4 godine smo zajedno i ona me odluci napustiti? Ne,necu misliti na nju. Ona mi je to zabranila.

*proslost*
Gledam ispred sebe u najlepsu devojku koju sam ikada sreo. Ali sada mi je dala najruzniji osecaj.
"T-ti raskidas sa mnom?" Upitao sam je sa nevericom u glasu. Nadao sam se da ce reci kako sam pogresno cuo,pa ce me poljubiti kako bih se osecao bolje. Ali ne,te njene oci su sve govorile umesto nje. U njima je igrao led. Postala je prava ledena kraljica.
"Ognjene,zasto ne shvatis vec jednom? Nasla sam boljeg. Zelim da raskinemo." Lupio sam sakom od sto za kojim smo sedeli,naterajuci nekoliko ljudi da se okrene u nasem smeru. Ali te njene reci su mi najvise odzvanjale u mislima. Nasla sam boljeg. Ne mogu verovati. Posle svega? Ne,to nije istina!
"Necu da poverujem u to." Ona je samo ustala,uzimajuci tasnu.
"Ne moras. Ostani u svom svetu,dok ja budem u stvarnosti gde je sigurno to sto jeste. Vise nismo zajedno. Raskinuli smo. I molim te,ne obracaj mi se vise. Samo tvoj glas mi ne prija . Oh,o pogledu da ne pricam. Zbogom,Ognjene." Mahnula mi je,a zatim izasla iz kafica. Gledao sam za njom jos nekoliko trenutaka,a onda mi se ceo svet srusio. Darija,zasto?

*sadasnjost*
Ah,opet taj dan,22. novembar. Tad je padala kisa,a ja sam sedeo ispred stana,ispijajuci flasu votke. Nikad nisam mislio da ce se tako sve zavrsiti. Stvarno je grozan ovaj zivot. Uzeo sam flasu,stavio grlic na usne i ispio zadnji gutljaj piva. Vec je prazna? Stopirao sam film,a zatim ustao kako bih uzeo jos tri flase. Na putu do frizidera sam zapalio cigaru,uvlaceci dim,a zatim ga ispustajuci. Dobar je osecaj,iako je lose po zdravlje. Uzeo sam ono sto sam hteo,a zatim seo na fotelju,pustajuci Titanik da dalje prica za sebe. Nikad nisam voleo taj film,ali on je bio Darijin omiljeni. Eh,i dalje znam njene omiljene stvari. Kakav jadnik. Telefon mi je opet zazvonio,ali nisam se javio. Nemam potrebu da gledam nasu zajednicku sliku na pocetnom ekranu. Izbegavam te pozive vec 5 meseci. Nista mi ne znace,kad znam da me ne zove ona.