Svašta i ništa

77 sekundi

Ustala sam sva nekako kilava i sve me živo boli, pa sam možda zato ovoliko emotivna, no nema veze. Reći ćemo da je glavni krivac Zvezda 😏

Gledam neke stare mečeve, podsećam se nekih najvažnijih momenata poslednjih godina i plačem. Od ponosa, od sreće, od nostalgije, ko će li ga znati šta je. Znam samo da mi je puno srce dok gledam šta smo sve postigli u ovih pet sezona.

Od kog meča početi ako ne od onog protiv mog voljenog Feđe? Mirne duše sam mogla da nazovem ovaj deo i "Pogodak, koji je promenio sve", jer Kangin gol to zaista jeste, no biće vam jasno što nisam.

Volim Krasnodar, mada Feđa već odavno nije deo njega, i imam utisak da ću ga uvek jednim delom sebe voleti, zbog čega mi je ova pobeda, na neki čudan način, još draža. Kako moj mozak funkcioniše, čak ni ja ne kapiram.

Gledam i takva me nostalgija opucala po tom timu i tom treneru. Ne mogu dušu da grešim pa da slažem kako nešto imam da zamerim trenutnom timu, ali istu bih đavolu prodala da mi se vrati tim iz 2017. 🙈

Ne možemo zaboraviti ni Radonjičev genijalni gol, mada je nekako ostao u senci zbog onog Kanginog evrogola. danicasidereum I zet mi fali u klubu 🥺

Sećam se jednog "citata", koji je kružio internetom posle utakmice sa Jang Bojsom, a koji je glasio nekako ovako - Ko zna da li bi ičega od ovoga bilo, da ludom Kangi nije kvrcnulo u glavi da ne bi bilo loše da šutne sa trideset metara. I u potpunosti se slažem. Kao da je ovaj gol pokrenuo neku lavinu, pa se od tog momenta, nijedne sezone nismo našli van evropskih takmičenja.

Ova utakmica mi takvu emociju budi, obzirom da sam bila na stadionu i da sam zajedno sa ostalima vrištala "Auf Wiedersehen!" 😂  I ne mogu da zaboravim čoveka, koji je umro od srčanog, nakon što je Srnić dao gol. To će verovatno jednom biti i moj kraj 😅

Možda nije jedna od onih "lepih za oči" i mnogo uzbudljivih utakmica, ali je nama još lepša, jer je označila nešto čega ni sami u tom trenutku nismo bili svesni - evropsku Zvezdu.

I onda poraz, koji i nakon sveg ovog vremena boli, najviše od svih. Vi niste svesni koliko je tati trebalo vremena da smiri mene i brata. Dva sata smo neprekidno plakali, kao da nam je neko od najbližih umro, ne daj Bože. No upravo su te emocije ono što ovaj klub čini velikim 💙

A sad da se vratimo naslovu.

Koliko je vremena potrebno za apsolutnu sreću? Moj odgovor bi bio upravo sedamdeset i sedam sekundi. Upravo je toliko vremena bilo potrebno mojoj prvoj ljubavi da me od suza tuge dovede do, prvih u mom životu, suza sreće.

I sad evo, gledam istaknute momente, i suze same od sebe kreću. Ponovo ću da kažem, ova utakmica je dobijena klasično srpski - iz inata. Da nije bilo gaženja Pavkova, pitanje da li bi golova u njihovoj mreži bilo. 

Još uvek pamtim slavlje posle toga i Degenekov video gde vrišti kako je to njegov gol i kako niko ne može da mu ga otme. Hvala ti, Degi, i oprosti! 💙 Tretman kakav si imao poslednjih meseci u klubu nisi zaslužio. No s upravom je ponekad jako teško nositi se.