Tamna noć pada,
svi su na sigurnom sada,
a u jednoj maloj ulici
u kartonskoj kućici
dečak jedan leži
i parče hleba drži.
Ceo dan je tu sedeo i prosio,
raznoj gospodi cipele čistio
da preživi i ovaj dan,
da ne mora gladan da usni san
što se dešavalo bezbroj puta
odkad on ulicama ovog grada luta.
Pored njega jedno kuče malo
i ono je bez ikog svog ostalo.
Uteha su jedan drugom
u svakom novom danu dugom.
I dok tmina crna pada
svi su spokojni u kućama sada.
Niko se njih nije setio,
niti je sebe zapitao
koliko je srećan što nekog ima,
ko ga u svoj zagrljaj uvek prima,
što ima hranu i topli dom,
što ne zna kako je dečaku tom.
A moja pesma je poruka svima
da pomognemo ovim ljudima,
jer nešto što je za nas malo
njima bi srca ogrejalo.
