¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Grad Ruammah
Djevojka Leyla, mlada, tajnovita. Niko vjerovao u nju nije, svi su mislili to je obična seljanka. Ali zapravo ona je bila nešto mnogo više od toga, ona je bila novi tragač za čudom, nije ni mogla predpostaviti da će ju u životu tako nešto snaći. Da, snaći će ju čudo, u koje je samo vjerovao njen ocat, vjerovao je da će jednog dana njegova kćer biti nasljednik, i da, tako i bješe, baš kako je on i zamišljao...
A kada smo već kod njenog oca, on je preminuo na dan njenog rođenja, ali ostavi joj je jedan poklon, koji joj je majka trebala predati za rođendan, ali sreća u nesreći je ta da je knjigu dobila mnogo prije, knjiga Huruši je mnogo ranije pala u njene ruke, kada joj je majka preminula ona je tu knjigu našla u njenom kredencu zaključanu kao da je ta knjiga nešto krila. Knjigu je čitala i proučavala, često bi išla u baštu od sljeza, kako bi na miru radila i učila. Ona je živjela u malom gradu sa velikim očekivanjima, Ruammah, to je tako lijepo mjesto, sa mnogo ljudi dobre duše, a bilo je i onih koji bi svojom pojavom zatamnili srca mnogih.
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Selo Rammah
5. godina kasnije...
Leyla je izučila svaki djelić knjige Huruši, črkala je svoj osamnaesti rođendan, kada je prikucao taj dan, krenula je, krenula u potragu za mitskim čudom. Niko za to ni znao nije, čak ni njena stara baka u selu Rammah, to je bilo selo nadomak grada Ruammah-e.
Njena potraga trajala je, prelazila je na hiljade i hiljade kilometara, karta koja ju je vodila bila je ispisana starim arapskim slovima, slova su bila mrljava pa baš nije bilo ni čitko najbolje, ali Leyla je bila snalažljiva, snalazila se kako je znala i umjela. Davala je zadnje atome snage za svog oca, davala je život da mu ispuni želju, želju koju on nije mogao ostvariti, ali zato ona je bila tu.
Hodala je preko pustinje Sabbay, tu, srela je jednu kasabu, staru kasabu, krov od slame zidovi od blata. Pokucah ona, vrata otvori na izgled tako mutan starac.
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Starac Ragibb
Upitah starac: -" Salaam alaiku djevojko, kamo si pošla? Mrak je, može ti se nešto desiti, nemoj lutati, uđi u moj skromni dom." Ona mu odgovorih zabrinuto: -"Djede...." -" Možeš me zvatii Ragibb." -" Djede Ragibb-e da li mogu ući i pitati vas nešto, morate znati bar nešto malo o Mitskom..." -" Uđi našla si mjesto koje si vjerovatno dugo tražila."
