Aya Petrova

°Ceremonija°

- Dame i gospodo dobro nam dosli!
Danas smo se ovde okupili sa najlepsim devojkama grada koje su spremne da..

Aya p.o.v
Kasnim, kasnim!!! Pocelo je, a ja sam tamo trebala biti pre deset minuta! Tesko trcim ka dvorcu u svojoj plavoj raskosnoj balskoj haljini, a korset mi ne da ni disati kako treba...ulazim na vrata i...

-AAAA

Zapinjem za haljinu i samo sto sam pomislila da cu pasti na pod neko me zadrzi za struk.

Voditelj ceremonije je bio vidno ljut, a ja ne smem ni da pogledam coveka koji me je uhvatio, ali moram zato skupim hrabrosti da ga pogledam u oci.

-J.ja se izvinjavam..zbog kasnjena i ovakvog upada na ovakvu znacajnu ceremoniju vasa visosti.

Arthur p.o.v
Skupi hrabrosti te me u strahu pogleda u oci najlepsa zena koju sam ikada svojim ocima video. Mislim da vise nemam o cemu razmisljati. Ona ce biti moja zena i tacka. Samo sam klimnuo glavom u znak oprostaja.
Posramljena je pred svima te je pustih da stane pored ostalih devojaka dok cujem jednu kako dobacuje "taman smo mislile da neces doci", ali predjem preko toga.

***
Ples. Svi muskarci koji su bili tamo imali su priliku pitati za ples neku od devojaka, nekoliko muskaraca joj je prislo pre mene te je plesala sa prvim muskarcem, a ja sam morao izabrati neku drugu tamo.

Aya p.o.v
Dobila sam dosta pitanja za ples, ali pristala sam na prvi jer takav je obicaj. On je uzeo drugu devojku, prvi znak dobar po mene je da me nece izabrati jer da hoce mene bi pozvao na ples. Muskarac ispred mene prica nesto, ali ja samo cutim i pratim korake dok osetim njegov pogled. Gledao nas je dok je plesom sve vise i vise prilazio nama.

- Posudicu je gospodine, hvala!

Hvata me grubo za ruku dok me pribija uz sebe. Tako je neprijatno, nisam znala ni sta reci.

- Ima li ime tako lepa mlada dama?

- Aya, Aya Petrova

- Aya..prelepi ste veceras.

- Hvala Vasa visosti

Krenuo je da me suzbija jos blize i da spusta njegovu ruku po mojoj kicmi...

- Hvala stvarno, ali ja sam se umorila.

Arthur p.o.v
Otrcala je od mene. Stidljiva je, ali kad bude bila u mojoj kuci to nece biti nesto sto ce mi se svidjati. Zelim je pored i ispod sebe zauvek i to cu i dobiti.

***
Ceremonija se zavrsila i trenutno sedim kuci i razmisljam o svom padu. Tako me je stid! Ali naravno Aya ne bi bila Aya da se ne osramoti pred nekim...,ali dobro tokom cele ceremonije nije mi uputio ni jedan pogled osim onih "slucajnih" verovatno misli da sam cudna tako da mene nece izabrati. Bar se nadam iskreno ne zelim da se udam i da se odvojim od svoje slatke male kucice i sjajnih roditelja. Zivot u onom velikom uzasnom dvorcu mi uopste ne bi prijao. Jedino sto bi mi se svidelo je raskosno dvoriste, ali ja volim i svoje. Legla sam spavati sigurna da me nece izabrati i  jer je uveliko bilo vreme za to, a kasno sam se vratila sa te ceremonije de su mi devojke upucivale poglede pune mrznje jer su bile ljubomorne sto je plesao bas sa mnom, pa sta?

Budi me dozivanje mog imena sa prvog sprata. Zvala me majka, a ja sva rascupana i u svilenoj pidzami spustam se niz stepenice. Mislim da mi je srce stalo.

- Duso pogledaj ko nam je prineo zadovoljstvo da dodje i pokuca na nasa vrata!

- Aya, dosao sam po tebe cekacu te u kolima spakuj stvari.

Nikada brze mi se svet nije srusio. Nikada brze suze nisu pocele da se slivaju same od sebe. Znam da su moji roditelji toliko srecni i ponosni sto ce svoju cerku dati princu. Kraljevskoj porodici. To je uspeh i o tome sve devojke sanjaju, ali ja, ja ne sanjam o tome. Ja samo zelim nastaviti zivot kao do sad i uzivati i u ovom sto imam.

- NE! NE NE I NE! MAJKO OČE MOLIM VAS! NE ZELIM SE ODVOJITI OD SVEGA STO IMAM!

Vikala sam i plakala, dok se na njihovom licu jasno ukazala ljutnja. Znala sam da to nije trebalo da uradim, ali nisam imala izbora. Protivim se zivotu u dvorcu i zivotu sa Arthurom.

- MOLIM?! ODMAH DA SI SE POPELA GORE DA SE SPAKUJES! ODMAH!

Tata je vikao na mene. Bili su tako ljuti, a tek Arthur...nije mogao verovati da neka odbija zivot sa njim. Pogledala sam ga jos jedan put uplakanim ocima i potrcala nazad u sobu. Bacila sam se na krevet i plakala. Znala sam da je to kraj mog skromnog zivota kojeg najvise volim jer sta da radim u tolikom dvorcu? Ne treba mi takav zivot. Nisam spremna za udaju..

- AYA!

Majka mi upada u sobu.

- Prestani plakati Aya duso! Arthur i otac te cekaju dole, a ti ovde places? Pa duso imaces tako raskosan zivot sve ce ti priustiti. Ne sumnjaj u to da ces biti tuzna ili da nas nikad vise neces videti! Naravno da hoces. Ti si nasa cerka! A sada obuci ovu haljinu i pocesljaj se, a ja cu ti spakovati kofer.

- Dobro mama.

Pruzila mi je haljinu pa smo se zagrlile. Ona je jedina zena u mom zivotu koja moze tako brzo da promeni moje raspolozenje na bolje. Moja majka, najbolja majka. Obukla sam dugu haljinu zute boje sa rozim cveticima. Divna je, a onda sam pocesljala rascupanu kosu i stavila snalu sa cveticem.

- Spakovala sam ti stvari duso. Divno izgledas! Ima da mu se svidis ovakva duso! Ajmo sada vec dugo cekaju!

- Hvala ti mama!

Krenuli smo dole, ukocio se kada me ugledao. Pogledala sam ga u oci dok je on bio zadivljen. Kad se vratio sebi uzeo je moju torbu sa stvarima koju mu je majka dala.

Arthur p.o.v

- Divno izgledate!!

Kada sam je ugledao u ovoj cvetnoj haljini koja jasno prikazuje njene grudi i zadnjicu, a njena kosa izgledala je tako mekano da sam je imao potrebu dotaci, zamislio sam je u trenutku ispod sebe. Ali trebali smo krenuti te se ona pozdravila sa svojima i krenula sa mnom pognute glave. Usli smo u kola, a nije se usudila progovoriti nesto, a ni podignuti glavu.

- Stigli smo.

Brzo sam izasao i otvorio joj vrata primivsi je za ruku. Pogledala me je na kratko i odmah vratila pogled na pod. Usli smo u sada nasu sobu u dvorcu.

- Zasto ne progovarate? Zasto se stidite da nesto kazete?

- Mozda jer ste me odvojili od roditelja, a i trenutnog zivota?

- Izabrani ste da budete moja zena i to Vas direktno odvaja od roditelja i devojackog zivota.

Cutala je nije imala sta odgovoriti jer je znala da sam u pravu. Reko sam joj da se raspakuje, ali se ona nije ni mrdnula.

- Culi ste me, a ignorisete me. Ne igram igre i vrlo me nervira kad neko ne uradi ono sto zahtevam od nekoga. Ne igrajte se.

- Sta ce te to uraditi? Mrzim Vas, nisam cak ni htela doci ovde. Reke suza sam ispustila da ne bih dosla ovde, a Vi vasa visosti mi vec idete na nerve.

- Od kad ste tako drski?

- Od kad sam Vas videla.

Aya p.o.v
Krenuo je brzo prema meni dok sam ja isla koracima nazad dok me nije zaustavio zid. Prisao mi je tako blizu te stavio moje ruke grubo iznad glave.

- REKO SAM DA URADITE NESTO! NE IGRAJTE SE SA MNOM NE DOZVOLITE DA UPOTREBLJAVAM SILU OVDE. TEK STE DOSLI A VEC SE OVAKO PONASATE? VEC SE SVADJAMO?

Cutala sam dok je on iskaljivao bes na mene. Okrenula sam glavu i pokusala da ga ne gledam. Oci su mi se napunile suzama jer roditelji se inace ovako ne ponasaju prema meni osim ako stvarno nesto zabrljam, a onda me pustio i brzinom svetlosti izasao iz sobe zakljucavsi me. Zaplakala sam skupcivsi se. Ovo nije zivot koji sam htela ovo nije nista sto sam htela, smislicu plan bega. Necu samo sedeti ovde i plakati svakoga dana dok ce se on drati na mene i iskoriscavati me za glupe bracne duznosti kao i svi muskarci.