Grešnici

5.~Mrak koji te izjeda~

Radila je užasne stvari, njih je bilo vrlo lako nabrojati. One dobre doduše, dosta teže. Ni sama često nije mogla da se seti nečeg lepog u vezi sebe. Osim ako nije bio izgled u pitanju...

Bila je visoka i neustrašiva. Snežno bele puti i crne kose do ramena uokvirene šiškama. Imala je prćast nos, pune usne i primamljive kestenjasto- zelene oči.
Ipak izgled vrlo ume da zavara. Bila je loša vest koja je sa sobom donosila uragan...

Imala je mnoge poroke. Bila je glasna. Nepristojna. Drska. Izazovna. Radila je šta god da je htela bez obzira na posledice. Nije marila za ograničenja koja su joj drugi nametali. Uvek ih je kršila stvarajući svoj svet. Njen prelepi košmar, izvitoperena zemlja čuda.
Haos u kom je pronašla svoj mir. Gde se osećala bezbedno. Gde je zaboravljala svoje razloge, zašto je tu na prvom mestu...

Nalazila se na hladnim pločicama klubskog wc-a. Čučala je kraj wc šolje pažljivo nameštajući liniju belog praška. Šta je uzimala nije ni sama znala. Nije da ju je bilo briga. Verovatno je bila neka užasna vrsta spida ili tako nešto. Uzela je novčanicu iz džepa smotavši je u savršeni valjak. Jednim prstom zapušila je levu nozdrvu dok je u drugu udahnula ovaj otrov koji je toliko volela.

Iste sekunde osetila je pulsiranje u glavi i kako joj srce ubrzano kuca. Sedela je na hladnim pločicama ali iznutra je gorela u potpunosti. Bila je obučena u crnu kratku majicu i teksas suknju ali osećala je kako je talasi toplote obuzimaju. Njen um je postao malo lakši za podneti ali glad koju je osećala nikada neće biti podmirena. Znala je to. Koliko god pokušavala da dođe do te tačke bilo je uzaludno. Ipak to nije značilo da neće nastaviti da pokušava.

Njena jedina sreća kakva god bila nalazila se u destrukciji njenog života. Uništavala je sebe svakog dana sve više.

Izašla je iz kabine osećajući muziku kako joj se uvlači u svaku poru. Kako je doziva na podijum. Sudarala se sa ljudima koji su prolazili kraj nje. Osećala je kako se njihova koža lepi uz njenu. Kao da su svi u klubu zapravo povezani nekim pritajenim žudnjama i neotkrivenim razlozima zašto su na ovom mestu uopšte.

Volela je tu dozu misterije. Niko nije znao ništa o njoj. Niti ona o njima. Sve je bila jedna velika iluzija u kojoj su svi rado učestvovali. Svako je imao svoje razloge za beg zar ne? Ona zasigurno jeste.

Neonska svetla kluba šarala su njeno lice u različitim nijansama od tamno purpurne do drečavo ružičaste. Ljudi su igrali u ritmu elektronske muzike koju je puštao di-džej. I tada njen pogled se susreo sa momkom neuredne plave kose i svetlih očiju, malko nižim od nje. Kada je uhvatio njen pogled blago se osmehnuo odlučnim korakom joj prilazeći.

"Zdravo",kratko je rekao. "Zdravo",kratko je odgovorila. Stajali su na sredini ignorišući masu ljudi koja ih je okruživala. Ovaj lik će biti fina distrakcija- pomislila je. Izgledao je nepoverljivo. Površno. Savršeno. Baš moj tip - pomislila je zadovoljna.

"Ja sam Remi. A ti?",upitao je fiksirajući je pogledom. Prekrstila je ruke posmatrajući ga sa smeškom na usnama. Zaustila je da odgovori ali u tom trenutku je primetila trojicu neobičnih tipova kako je posmatraju iz pravca hodnika. Čovek koji je stajao u sredini pogledao je direktno u nju prstom joj pokazujući da ih sledi. Osvrnula se zbunjena oko sebe. Činilo se da niko nije primetio te tipove osim nje. Čudno...

"Da li ti je namera da budeš mistična ili me samo ignorišeš?",našalio se dečko pokušavajući da isprati njen pogled ali na hodniku definitivno nije bilo nikoga. Da li se možda istripovala da ih je videla? Ali delovali su tako stvarni.. Imala je osećaj da treba da se uveri zasigurno. Crnokosa devojka je slegla ramenima prišavši njegovom uhu. "Proceni sam Remi.. brzo se vraćam", napokon je odgovorila žurno se uputivši u pravcu u kom su otišli oni čudnovati tipovi osećajući pogled onog momka na sebi.

Kretala se kroz masu tražeći pogledom ljude za koje više nije bila sigurna da li su zaista bili stvarni. Osećaj ju je naveo ka zadnjem izlazu iz kluba. Oštar vazduh ošamutio joj je um dok je gledala oko sebe u nadi da će videti te ljude. Zašto je toliko imala potrebu da ih pronađe? Ni sama nije znala. Ali eto naslonjeni na ciglani zid na drugoj strani slepe ulice pomno su je posmatrali. Bila je u pravu, nije ih umislila. Valjda...

"Ko ste vi? Zašto ste mi pokazali da vas pratim?",upitala je prilazeći im sigurnijim korakom nego što se zapravo osećala. Čovek lepih crta lica u savršenom odelu savršeno se osmehnuo. Nije znala zašto ali nikada nije volela savršenosti. Besprekorne stvari su u njoj izazivale nelagodu. Možda jer je sama znala koliko zapravo nije savršena. Ni blizu toga...

"Ovo je za tebe Mišel. Slatke snove ti želim",objavio je. Nesvesno je uzela pismo toliko zbunjena da nije mogla progovoriti. Baš sada je njen mozak našao da trokira od smeća koje je unela u sebe. Jedino je bila u stanju da posmatra kako iščezavaju iz njenog vidokruga.

Na jedvite jade je otvorila pismo fokusirajući se što je više mogla na njegov sadržaj:

" Tvoju glad je teško utoliti zar ne? Uvek si u potrazi za nečim novim, drugačijim. Pa Mišel, tvojoj potrazi je došao kraj. Ako želiš da zakoračiš u svet pun uzbuđenja, da ispuniš taj mrak koji te izjeda dođi za dva dana na adresu Gavranov trg br.6 u 18h. - Srdačan pozdrav, gospodin L"

Iščitavala je slova iznova i iznova. Hladan vazduh smrzao je njeno oskudno odeveno telo ali nije marila. Ovo je definitivno bilo nešto najčudnije što joj se ikada dogodilo. Niko nikada nije smeo da je zove po imenu. Niko skoro nije ni znao njeno puno ime. Bila je El. Ništa više od toga. Ovi tipovi su sebi dosta davali za pravo. I bili su loše vesti u to je bila sigurna. Sva sreća pa je volela loše vesti.

Nasmešila se vadeći cigaretu iz džepa i nespretno je zapalivši. Možda jeste bila oduzeta ali ovaj susret definitivno neće zaboraviti. Papir je pažljivo stavila u džep i naslonila se na hladan ciglani zid razmišljajući o ovom čudnovatom susretu. Osećala je adrenalin kako joj struji kroz telo. Znala je šta je opasnost kada bi je videla. Ovi momci su bili loši da gorih nije bilo. Niko nije bio toliko bogat a sačuvao svoju ljudskost zar ne? Samo čudovišta su vladala svetom. To je vrlo dobro znala. Sva sreća pa ni ona nije bila ništa bolja od njih. Ne zapravo...