Jesam li ja moje misli i osećanja?

Da li sam ja moje misli? Da li sam ja moja osećanja? Jeste li to ono što definiše mene u ovom životu?

Kroz glavu nam svakoga dana prolazi više hiljada misli. One se stalno smenjuju i sigurna sam da ne predstavljaju ono što mi jesmo. Kako nešto što nije stalno može da se izjednači sa mnom? Uz to, moje misli nisu samo moje. Na njih utiču ljudi i dešavanja iz okoline gde živim. Oblikuju ih porodica, društvo, država, pisci koje čitam, video snimci koje gledam... Sve sa čime dolazim u dodir menja moj pogled na svet.

Koliku kontrolu onda imam nad svojim mislima? Ako nimalo ne pazim na ono o čemu razmišljam, ja dopuštam drugima da me kontrolišu.

Pružam im mogućnost da mi u mozak ubace šta god da im padne na pamet.

Slažem se sa onom rečenicom: Kakve su nam misli, takav nam je i život. One nisu ono što mi, zapravo, jesmo, ali utiču na kvalitet i značajno usmeravaju ovo putovanje koje nazivamo životom. Iz tih razloga bi trebalo da više brinemo o temama o kojima razmišljamo. Često izjednačavamo sebe i sa svojim osećanjima. Mi smo mnogo više od toga. Osećanja su prolazna isto koliko i misli. Danas ste uzbuđeni, a već sutra ćete biti ravnodušni. Paleta osećanja nudi zaista mnogo izbora, mada ne možete uvek vi birati.

Svakako, čovek može i treba da se trudi da bude što svesniji odakle dolaze njegove misli i osećanja, kao i da se pita da li mu ona odgovaraju. Znam da u svojoj suštini nisam ni svoje misli, ni osećanja, niti telo. Ovde sam da posmatram i iskusim takve stvari. Ja sam, isto kao i ostali ljudi, nešto dosta komplikovanije, što mozak, jednostavno, nije u stanju da objasni. Verovatno život ne bi bio zabavan da nije tako.

Nina Petrović