Ljubav u božićno vrijeme 🔚

7.

„U redu, neka ona sama odluči!" – odlučno kaže Michael. I u tom trenu ulazi servirka, noseći joj jelo.

„A što je ovo?" – upitala nepoznata žena servirku.

„Ručak!" – odgovara joj.

„Ovo je Vama ručak?" – izgovarajući tu upitnu rečenicu pogledala je Michaela.

„Nisi u luksuznom restoranu da biraš." – rekao joj je Michael misleći da će odbiti njegovu ponudu.

„Jesi li odlučila?" – upitala je doktorica nepoznatu ženu.

„Ostat ću...." – dok nepoznata žena izgovara i odlučuje gdje će biti, doktorica moli Boga da ode a Michael da ga odbije. „...kod Michaela!" – kada je izgovorila doktorici pao kamen sa srce. Blagdani su tu i ona želi biti jednim djelom mirna za Božić.

„U redu, spremi se i možemo krenuti." – rekao je snuždeno Michael kajući se što joj je ponudio opciju da bude kod njega u hotelu. Ali opet nije imao nikoga osim mladog bračnog para kao goste. Ne zaboravljajući njegovu majku Alehandru i kćer Lu-Lu koje su brinule o hotelu kada njega nije bilo.

Kada su došli u hotel, dočekala ih je majka Alehandra. Divna žena, prosijede kose. Mladenci su pozdravili i otišli odmarati.

„Dobro došla" – rekla joj je.

„Još bolje Vas našla"- uzvraća joj nepoznata žena.

„Michael, hoćeš li nas upoznati?" – majka je već mislila da je sin našao djevojku napokon jer nakon smrti svoje žene nije imao nikoga. Potpuno se posvetio svojoj kćerki.

„Majko, nije ono što misliš da je. Upoznao bih Vas ali ona se ne sjeća kako se zove."- odgovara Michael svojoj majci.

„Kako to misliš, sine?" – zbunjeno će mama.

„Ukratko, vožnjom saonica naletjeli smo na nju. Imala je neko čudno skijaško odijelo na sebi, bez svijesti. Odvezli ju u bolnicu i tamo saznali da je imala blagi potres mozga i izgubila pamćenje. Ponudio sam se da bude kod nas jer je doktorica rekla da bi joj se pamćenje moglo vratiti ako bude okružena s ljudima. Možda se nečega prisjeti." – umorio se objašnjavajući majci.

„Sine, ovako smo u krizi. Kako ćemo hraniti još jedna usta?" – zbunjeno kaže Alehandra.

„Majko, nigdar nije tak bilo da ne bi nekak bilo" – izgovorio je dobru staru poslovicu, na što se majka nasmijala.

U tom trenutku dotrčala je jedna malena, crne kovrčave bujne kose.

„Boook, ja sam Lu-Lu." – obratila se Michaelova kćer nepoznatoj ženi.

„Ljepotice, prekrasna si." – htjela je izokrenuti priču.

„Ne želiš mi reći kako se zoveš?" – zbunjeno će mala Lu-Lu.

„Rado bih ti rekla ali se ne sjećam." – odgovara joj ona. A malena pogleda tatu.

„Sve ću ti mila moja objasniti. Idemo sad pokazati sobu gdje će spavati." – da maloj skrene pažnju kaže Michael.