Duh prošlosti

Cijela priča

Neke osobe su nam tu da nam pokažu naš maksimum, a neke su tu da nam pokažu naš minimum. Nikada nisam voljela da spuštam svoje kriterijume zbog nekog momka. Tačno sam znala šta želim. Ali zbog njega....zbog njega sam sve poremetila. On je bio od onih osoba koje nam služe kao lekcije. A ja ću svoju pamtiti do kraja života.

°°°

Tinejdžerki od 18 godina je svijet izgledao ružičasto. Naročio ako odrasta pod staklenim zvonom, kao ja. Ali taj svijet je pocrnio za manje od jedne minute. Ubio je sve u meni. Svaki centimetar nevine djevojčice. Trebalo je to ranije da shvatim. On je bio najveći ženskaroš u školi, a kako sam voljela da čitam, mislila sam da mogu da ga promijenim. Pogodite šta? Nisam. Umjesto toga sam promijenila sebe. Od male, vesele i naivne djevojčice postala sam hladna i odvratna kučka. Mnogo sam izgubila zbog njega. Počevši od mojih roditelja pa do moje nevinosti. Nisam odrasla u patrijarhalnoj porodici, odma da razjasnimo. Mojim roditeljima nikada nije stalo do tradicije. I zbog toga ih nije bilo briga s kim sam izgubila nevinost. Ali ih je definitivno bilo briga kada su saznali da sam trudna. Ooo da ste samo vidjeli izraze njihovih lica. A tek kad su saznali da me je otac djeteta iskoristio samo zbog mog tijela? Odmah su me izbacili iz kuće. Da, da. Trudnu ćerku su izbacili iz kuće. Odrekli su me se bez imalo dvoumljenja. Ugledna porodica nije mogla da podnese da ljudi pričaju tračeve i svakakve prljavštine o njima. Znate kako to ide. Da stvar bude još gora, po mene, izgubila sam dijete samo par dana nakon toga. Moj svijet je pocrnio, a s njim i ja.

1

Ulazim u kancelariju i odma se bacam na posao. Imam mnogo faktura koje treba srediti i svakim danom ih je sve više. Što je još gore, neke deonice su prodate što je stvorilo još veću zbrku. Palim kompjuter i vadim papire. Pa, srećan mi rad.

°°°

U kancelariju, kao racija, upada Marija.

-Može li to lakše malo?

-Pauza za ručak.

Pogledam na sat i shvatim da je u pravu. Dodjavola. Nisam još ni pola uradila.

-Žao mi je, ali moraćeš sama. Ne mičem odavde do kraja radnog vremena. - ako ne i duže, ali to ostavim za sebe

-Katarina, ni juče nisi ručala.

-Imam previše posla. Prodaja deonica mi je samo otežala posao. I baš ti hvala na tome.

-Morala sam, žao mi je.

-Moram da radim. Zatvori vrata na izlasku.

Vratim pogled na kompjuter. Čula sam kako otpuhuje i zatvara vrata. Marija je moja najbolja prijateljica, od malena. Naši roditeli su poslovni partneri. Njeni su otišli u penziju, zbog čega je ona preuzela firmu. Njen brat je previše zauzet skitanjem da bi vodio firmu. A i nije u državi. Luka je napustio Srbiju jako davno i Marija je bila primorana da preuzme porodični posao. Ne smeta joj to. Svakako je planirala da je preuzme, mada nije planirala da to bude tako brzo. Njen otac se razbolio i firmu prepisao na nju. Marija je od onih osoba koje su tu čak iako ne želite nikoga pored sebe. Ona je uvijek bila tu za mene čak ni kada ona sama nije bila dobro. Sa mnom je prošla svakakve bure i jako sam joj zahvalna na tome. Kada su me moji izbacili iz kuće, dala mi je krov nad glavom i posao. Njeni me gledaju kao svoje dijete tako da im nije predstavljalo problem to što sam trudna i na ulici. Da razjasnimo, ja nisam od onih bivših koja će da pljuje po tebi i da ti želi zlo. I dalje želim da jedeš, samo ne za mojim stolom. Odmahnem glavom da rastjeram misli o njemu te se bacim na posao.

°°°

Završim posljednju fakturu i zahvalim Bogu. Ali ostala sam prekovremeno. Marija će da mi broji o ovome samo tako. Ali ne mogu da je krivim. U posljednjih 5 godina sve što radim je preopterećivanje poslom. Ako sam išta skontala to je da mi to drži misli na mjestu. Mada, to je uzelo svog maha. Smršala sam više od 10 kila i sa 50 kila spala sam na 40, ako ne i ispod. Ali šta da radim? Ne stižem da jedem. Iskreno, prijalo mi je što sam skinula koju kilu, ali ovo je previše. Trudila sam se da ih vratim, ali jednom kada se organizam navikne na minimalnu količinu hrane, ne želi da primi veću i zbog toga sam odustala od te ideje.