Girl next door

9

subota ujutru

- Perrie jesi li videla moj prsten?

'Onaj u obliku srca?'

- ne, onaj sa znakom večnosti

'na stolu u kuhinji ti je'

- a da skinula sam ga pre nego sto sam oprala ruke

'iii, jesi li uzbudjena zbog večeras?'

- da ali sam više nervozna i moglo bi se reci uplašena

'zašto? ne brini sve će biti super'

- to uvek kažeš šta ako ne bude šta ako se izblamiram i poželi da ne priča sa mnom više?

'hej polako smiri se znaš da se to neće desiti samo burno reaguje bez razloga, pored toga sviđaš mu se toliko je očigledno u to ne sumnjaj'

- pa uvek si u pravu nadam se stvarno da ćeš i sad biti

'pa naravno samo se opusti i ne razmišljaj previše o tome, jer znaš stvari su bolje kada se dese spontano'

klimnula sam glavom dajući do znanja da se slažem sa njom, i ubrzo otišla da se istuširam

sat je pokazivao 6:30 što je značilo da bi trebalo da počnem da se spremam

oprala sam kosu i ispeglala je našminkala se malo više nego obično i obukla šta sam isplanirala 

nije mi mnogo trebalo sve sam završila dok je perrie tek završila sa šminanjem

posle nekog vremena začulo se zvono na vratima i ja sam morala da otvorim jer je Perrie još nije odlučila šta će da stavi od nakita

otvorila sam vrata i pogled mi se susreo sa parom kristalno zelenih očiju koji uvek dobiju poseban sjaj kada se zagledam u njih

pozdravila sam se sa Harry-em i Zaynom i nakon toga mi je Harry uputio kompliment sa tipičnim 'izgledaš prelepo večeras' pristojno sam se zahvalila uzvratila kompliment

nakon toga je Perrie sišla niz stepenice i na licu joj se pojavio osmeh čim je ugledala Zayna 

pozdravili su se i onda smo ušli u njihov auto i krenuli gde god trebamo da odemo pošto je iznenađenje

našli smo se ispred luna parka.

wow

'gde želite prvo da idemo?' pitao je Zayn

'u kuću strave i užasaa' rekla je Perrie uzbuđeno

kupili smo karte i ušli u tu kuću strave i užasa ili kako već

mislim koliko strašno može biti nemamo 10 godina da nas to plaši

hodali smo neko vreme jezivim hodnikom nekih 2 minuta i baš kada sam pomislila kako ovo nije strašno Harry mi je rekao

'ako se budeš uplašila uhvati me za ruku'

klimnula sam glavom iako nije video zbog razlike u visini i bili smo u mraku

ispred nas se stvorila neka figura u obliku deteta i čuo se vrisak i potom je neko uzviknuo 'pomozite mii!'

srce mi je stalo i pripila sam se uz Harry-a i pritom se setila šta mi je rekao malopre 

figura je nestala i malo sam se smirila ali sam ipak odlučila da ne rizikujem kada mi sledeće nešto iskoči

približila sam se još malo Harry-u,koliko je to bilo moguće, i obuhvatila njegovu ruku mojom, nežno isprepletajući naše prste 

na moju reakciju sam uprkos mraku osetila osmeh na njegovom licu

i srce mi je poskočilo kao nekoj klinki, što sam i dalje predpostavljam, samo što moram da imam posao i plaćam račune i kuvam i čistim o ostale stvari koje odrasli rade

izgleda da nisam sasvim odrasla

napokon smo izašli posle svih tih bauka aždaja duhova i ne znam ni ja čega, nazovimo ih stvorenja koja su nam iskakala na sve strane i svih tih jezivih zvukova i vrisaka, izašli smo napolje i vratili se u takoreći stvarni svet

'to je bilo zabavno' rekao je Harry i pogled mu se spustio na naše spojene ruke koje se nisu odvajale tokom celog našeg boravka u toj strašnoj kući

neću lagati malo sam pocrvenela na njegovu reakciju i polako odmakla ruku od njegove

blago se nasmešio i rekao da je u redu i isprepletao naše prste kao malopre i bilo mi je drago zbog toga

Zayn i Perrie su primetili šta se upravo desilo i oboje su se nasmešili i zbog toga mi je još više neprijatno

posle uklete kuće-kuće straha, i dalje ne znam kako se zove Zayn je predložio da odemo na veliki rolerkoster na šta smo svi pristali

ne može biti strašnije od onoga

išli smo na još par vožnji kupili šećernu penu i krenuli kući

moram priznati bilo je veoma zabavno i ne sećam se kada sam se poslenji put toliko smejala

u putu do kuće iako smo bili izmoreni od svih tih vožnji trčanja i prskanja i dalje smo imali dosta energije da pevamo pesme sa radija

ostatak puta smo pričali kako smo se dobro proveli i kako ćemo sledeći put pozvati i ostale

Zayn i Perrie su bili zagrljeni na zadnjim sedištima dok je Harry vozio a ja  sedela na suvozačevom mestu

stigli smo do naše kuće i bilo je vreme da se pozdravimo 

pa Perrie i Zayn se već neko vreme 'pozdravljaju'

da pod tim mislim ljube se celi put i ne nije mi neprijatno jer smo ja i Harry tu 

Harry i ja smo se pogledali po ne znam koji put i nisam znala šta sada da preduzmem

nagao se prema meni i poljubio me 

uzvratila sam poljubac koji kao da je trajao doveka ali je i przo prošao kada smo se razdvojili zagledali smo se jedno drugom u oči i Harry se nasmešio jer kada je primetio crvenilo na mojim obrazima 

-idemo sada, okrenula sam se ka Perrie koja me je pogledala sa facom 'ali ja bi još da sedim ovde i ljubim se celu noć sa Zaynom'

dala sam joj neki pogled koji je govorio da je bolje da krenemo pre nego što se cela u crvenim daj samo kreni ne otežavaj mi

klimnula je glavom i poljubila Zayna poslednji put za večeras 

'laku noć vidimo se' rekla sam im i mahnula pre nego što smo ušle u kuću