~Naša priča~

2

Slagala sam knjige u miru narednih pola sata, pa sam presla na iznajmljivanje knjiga, sve je islo dobro i onda sam njega ugledala.

"Ne odustaješ, zar ne" rekla sam mu, spustajuci glavu, nemareći da ga pogledam.
Bacio mi je onaj osmeh i rekao "Stvarno ne znam o cemu pricas, uzimam knjigu, zar ne vidis?"
Podigla sam glavu i da, stvarno uzima knjigu i to roman. Ljubavni roman. Hm.
"Ovo je novo" rekla sam mu "Uglavnom dođeš ovde da me zajebavaš i onda odeš, nikad nisi pogledao koje knjige imamo."
Cutao je minut ili dva, kao da je smisljao izgovor.
"Alo, zemlja zove Huga, jesi li tu?"
"A, sta?" u trenutku se trgnuo "Da, da, tu sam, tu sam"
Dobro, to je cudno.
"Okej, daj da te usluzim" uzela sam mu knjigu iz ruke, odradila sve sto treba i dala mu je.
"Imas 2 nedelje da je vratis, ako hoces da produzis, dođi na vreme i produzicu ti na jos toliko"
Nista u pocetku nije rekao, samo se osmehnuo, pogledao me u oci, i tek onda izgovorio "Ti zelis da se vratim, zar ne?"
Cutala sam. Nisam znala sta da kazem.
"Koristi reci, miele*"
Jel se meni pricinjava ili ovaj prica italijanski?
"Ne znam sta si rekao, nit zelim da znam, samo mi se skloni"
"Dobro, ako insistiras." rekao je "Vidimo se, miele"
S tim je otisao.
"Miele..?" pomislila sam.
Taman kad sam htela da uzmem telefon, trgla sam se.
"Ne! Ne zelim da znam"

...

Proslo je 2 sata, odradila sam smenu.
Spakovala sam se, i krenula ka mom stanu.

*miele-dušo