The law (Zakon)

1

Every day was like the previous one. Nothing special happened. Every day she sees the same people, experiences the same things, like the previous day, the previous two days, a week,... She lived with people who brought mistrust, trepidation, fear and a general feeling of unease into her life. Why is life so cruel? Why can everyone enjoy it, but not her? Will everything work out one day? Will she be happy again? We are thinking about it too soon. They should go back in time and see what's really going on there,...  X: Mia, Mia hurry up! We will be late!
Maybe some of you are wondering who exactly is "Mia"? Yes, if you thought that you are right. This is a girl whose life has turned around very quickly and who will understand who she really is, where she is from and... simply that this whole situation puts her in a situation of thinking about why it actually happened in this world. I wouldn't take it any longer, because the main characters are waiting for us, and the real story is just beginning...Mia: Ohh mom I can't find my honey anywhere.
Mm(Mia's mom): Ahh dear can we look for him when we get back? You know that dad doesn't like to wait.
Mia: But mom, you know that I don't go anywhere without my bear.
Mm: Oh Mia. Let's find that bear of yours and get going for once. Where did you see him last?
Md (Mia's dad): Shall we go.
Mia: Dad! We have to find honey!
Md: For God's sake, we're going to be late.
Mia: Well, if you help us find him, we'll be there in time.
Md: Do you really think I have time for such nonsense?
Mia: It's not nonsense! You know how important this bear is to me and how attached I am to him!
Mm: Ahh enough. Let's find that toy and get going for once.
No one really understands how important that toy is to me. Some call it a "worthless toy", others say it's just an ordinary bear, but it has great significance for me and is more valuable to me than life. I got it from my grandfather before he passed away. That's the only thing left of him, and it's only mine.
Md: Ah, here are your toys.
Mia: Ohh Bear! So where have you been hiding?
Md: Mia please. You are 10 years old.
Mia: So what? Does that mean I can't have a wild imagination and live like a 3 year old?
Md: Mia, get serious for once. Mother and I didn't teach you that way.
Mia: Of course not. You want your daughter to be ideal in everything, to behave like a mature person even though she is just a poor little child of 10 years who suffers the terror of her parents and who treat her like an object.
Mm: Oh Mia. Don't talk like that. You know that's not true.
Mia: But what is mother? Didn't you teach me sensible speech from a young age?
Md: Yes Mia, we are. We taught you and tried to be the best parents that our daughter obviously doesn't appreciate.
Mia: Don't think so, father. I am grateful to you for everything, but can I also live my life?
Md: Mia, you yourself know that this is not possible.
Mia: No! It is possible to. You just have to take it to heart.
Md: Anyway, we're late. Get in the car, I'll come now.
Mia: But dad,...
Md: Not a word. We'll talk another time.

English version

Сваки дан је био као претходни. Ништа посебно се није догодило. Сваки дан виђа исте људе, доживљава исте ствари, као претходни дан, претходна два дана, недељу,... Живела је са људима који су у њен живот уносили неповерење, стрепњу, страх и општи осећај нелагоде. Зашто је живот тако суров? Зашто сви могу да уживају у томе, али не и она? Хоће ли све успети једног дана? Хоће ли поново бити срећна? Прерано размишљамо о томе. Требало би да се врате у прошлост и виде шта се тамо заиста дешава,...
Миа: Ох, мама, нигде не могу да нађем свој мед.
Мм (Мијина мама): Ах, драгa, можемо ли га потражити кад се вратимо? Знаш да тата не воли да чека.
Миа: Али мама, ти знаш да ја никуда не идем без свог медведа.
Мм: Ох Миа. Хајде да нађемо тог твог медведа и кренимо већ једном. Где сте га последњи пут видели?
Мд (Мијин тата): Идемо.
Миа: Тата! Морамо пронаћи медu!
Мд: Забога, закаснићемо.
Миа: Па, ако нам помогнеш да га пронађемо, стићи ћемо на време.
Мд: Зар стварно мислиш да имам времена за такве глупости?
Миа: Није глупост! Знаш колико ми је важан овај медвед и колико сам везан за њега!
Мм: Ахх доста. Хајде да нађемо ту играчку и кренимо већ једном.
Нико заиста не разуме колико ми је та играчка важна. Неки га зову „безвредна играчка“, други кажу да је то обичан медвед, али за мене има велики значај и вреднији је од живота. Добио сам га од свог деде пре него што је умро. То је једино што је остало од њега, и то је само моје.
Мд: Ах, ево твојe играчакe.
Миа: Ох медo! Па где си се сакрио?
Мд: Миа молим те. Имаш 10 година.
Миа: Па шта? Да ли то значи да не могу да имам бујну машту и да живим као трогодишњак?
Мд: Миа, уозбиљи се већ једном. Мајка и ја те нисмо тако учили.
Миа: Наравно да не. Желите да ваша ћерка у свему буде идеална, да се понаша као зрела особа иако је само јадно дете од 10 година које трпи терор својих родитеља и који је третирају као предмет.
Мм: Ох Миа. Не говори тако. Знаш да то није истина.
Миа: Али шта је мајка? Зар ме ниси од малих ногу учио разумном говору?
Мд: Да Миа, јесмо. Учили смо вас и трудили се да будемо најбољи родитељи које наша ћерка очигледно не цени.
Миа: Не мислим тако, оче. Захвалан сам ти на свему, али могу ли и ја да живим свој живот?
Мд: Миа, и сама знаш да то није могуће.
Миа: Не! Могуће је . Само то треба узети к срцу.
Мд: У сваком случају, каснимо. Улази у ауто, ја ћу сада.
Миа: Али тата,...
Мд: Ни речи. Разговараћемо други пут.

Српска верзија