Trauma

XXVII

15 godina kasnije

- Mama vidi! - Uzviknula je Eva. - Pobedila sam tatu.

- Svaka čast mila.

- Mama to nije fer, tata nju uvek pusti. - Pobunio se Novak.

- Ona je najmladja, a i devojčica tupsone. - Rekao je Aleksej svom mladjem bratu.

- Mi smo blizanci! Isti dan smo rodjeni.

- Ti si prvi, što znači da je ona najmladja. - Odvratio mu je Aleksej smejući se.

- Ma daj Vuče reci im. - Rekao je moljakavo svom najstarijem bratu.

- Izvini Nidžo ali u pravu su. Eva je najmladja plus jedina sestra koju imamo. Moramo da je čuvamo, ali i da joj udovoljimo ponekad. - Reklo je naše najstarije dete.

Čučnuo je pored svog mladjeg brata i šapnuo mu - Ti jesi jači, ali moramo da je pustimo da i ona uživa. Kasnije kada neki dečaci pokušaju da je otmu mi moramo da je štitimo zar ne?

- Tako je, u pravu si. Neće moći da prodju pored nas.

- Bravo! - Rekao je Aleksej, Novaku.

- Ja neću da nadjem dečka. - Grohotom su se nasmejali kada se pobunila protiv braće.

- Tako je i bolje skratićeš nam vreme da ih ne prebijemo. - Rekao je Aleksej smejući se grohotom. 

Ona im se isplezila, a onda ju je Aleksej uhvatio i bacio u vis dok se ona smejala.

- Baci je ovamo. - Doviknuo je Vuk pružajući ruke prema njoj.

- Hopa! - I bacio je kod Vuka u naručije, a on je počeo da je golica. 

- Vuče prestani tužiću te kod tate. - Jedva je rekla kroz smeh.

Bili su ono što ja nisam imala, porodica i podrška jedni drugima. Moja devojčica će imati braću da je štite od svega, a ako nekom srećom neko prodje pored njih, tu će biti njen tata. Stojaće uz svoju decu i neće dozvoliti da im fali dlaka sa glave.

Kosta je pronašao čoveka sa bazena. Naredio je da ga ubiju, nisam mogla da ga zaustavim. Viktor je sve to zakuvao i pridružio se tom čoveku uskoro. Sa  mojim roditeljima nikada više nismo imali kontakt. Kad tad bi smo ih videli na nekom dogadjaju ali se nisu usudjivali da pridju.

Kosta je ispunio svako svoje obećanje. Imamo prelepu porodicu, a početak je bilo rodjenje našeg najstarijeg sina Vuka koji sada već ima 14 godina, izrastao je u pravog momka. Zaštitnički nastrojen prema svojoj braći a posebno prema najmladjoj sestrici. Jednog dana on će naslediti svog oca, na kog i najviše liči. Ima tatine duboko plave oči, i crne lokne baš kao njegov otac. Visok i snažan, pravi naslednik. Nakon njega došao je Aleksej, kao beba bio je često bolestan ali je sada izrastao u pravog momka baš kao i Vuk iako je Aleksej bio malo niži od brata, sa svojih 13 godina. On je pravi šaljivdžija, koliko god voleo da maltretira braću i sestru, više od toga ih čuva i štiti. Nasledio je moje smaragdne oči i tako  ispunio Kostinu želju. Posle tri godine na svet su došli blizanci Novak i Eva. Novak je dobio ime po svom deki, Kostinom ocu, htela sam da i Eva dobije ime po svojoj baki Leontini. Medjutim Kosta je rekao da je njegova mama jako želela ćerku koju bi nazvala Eva. Zato smo odlučili da ispunimo tu želju i našu jedinicu nazovemo tako. Iako su blizanci užasno ličili, Novak je imao oči svog deke i oca, dok je Eva imala moje oči i oči svoje bake, ali je takodje imala i crne lokne kao i svoja braća, to su povukli na oca. Još uvek su nestašni i vole da se prepiru ali na kraju dana sve zaborave. Vuk i Aleksej nam mnogo pomažu oko njih, učeći ih pravim stvarima i da posle svega na kraju su porodica koja treba da se čuva.

Čika Mita i teta Nada više ne rade u kući, nakon Vukovog rodjenja odlučili smo da će živetu u kući iza koju je Kosta proširio. Pored se sazidala jedna velikao kao i naša za Milana a pored nje je bila i Strahinjina. Ono što je povezivalo sve tri kuće bilo je veliko dvorište u kom smo se svakodnevno okupljali. Strahinja se konačno skrasio i oženio jednom finom brinetom koja se zove Katarina, sada je u 5. mesecu trudnoće i čekaju devojčicu. Milanova žena Marina je skoro rodila malu devojčicu Mašu. Sve je bilo baš kako treba da bude. Iako su Mita i Nada imali pun kofer unučića, mada nisu krvno svi bili njihovi podjednako su ih voleli i čuvali ih stalno provodeći svoje vreme sa njima. Svaki put kada bi Aleksej i Vuk nešto napravili pobegli bi kod njih, a Mita bi ih branio životom od Kostinih grdnji i tako bi na kraju moj muž bio izgrdjen. Nikada ih nije udario zato bi se sve završilo smehom.

- Hajde, spustite sestru pa da krenemo. - Obratio im se Kosta. Smejući se i prilazeći mi.

- Tako je, čika Strahinja i čika Milan nas čekaju. Hajde! Brzo ili ću da pozovem teta Nadu i čika Mitu pa će te videti svog Boga. - Zasmejali su se ali su otišli u kuću .

- Kako si stroga. - Prišao mi je i stavio ruku na moj obraz. I posle 15 godina naša ljubav nije utihnula, čak šta više svakog dana postaje jača.

-Ja ? Nisam ja ta koja nanosi nepravdu dečacima. - Rekla sam smejući se.

- Preživeće.Večeras ostaju sa teta Nadom i čika Mitom.

- A mi?

- Nas čeka hotelska soba. Ipak nam je godišnjica. Zaslužili smo. - Rekao je a onda uradio ono što je uradio i pre 15 godina utisnuo je poljubac na moje usne koji je bio sladji od meda.

- Hajde čekaće nas.

- Ahh u redu. Ali večeras... si moja.

- Samo večeras?

Nasmejao se i privukao me bliže. - Zauvek.

Znala sam da je to istina. Tako će i biti do kraja.