Stavila sam telefon u džep i obrisala suze, uskoro će mi let
Nemam više šta da pričam sa njim, stvarno je ispao slepac
Mislim da više neću ni da mu se javljam, ako je rekao da je bolje da se odvojimo onda neka bude tako, nemam šta više da pričam sa njim
Ubrzo je došlo vreme da sednem u avion, iskreno ni ne razmišljam toliko o Dušanu, više se brinem za tatu u ovom trenutku, žao mi je sad što sam uopšte došla ovde, kad saberem i oduzmem ništa trajno lepo mi se ne desi ovde
Sela sam u avion i stavila slušalice, neispavana sam tako da sam zaspala, srce mi je kucalo kao da će da iskoči iz mene, posle koliko vremena se vraćam kući, svojoj pravoj kući
.
.
.
Dušan POV
Malo mi je sad Žao što sam onako postupio, možda sam trebao da je saslušam, jao Dušane debilu
Uzeo sam telefon da je pozovem i nedostupna je, tačno sam znao da će sad da isključi telefon jer se naljutila i neće da me sluša
Otićiću do nje
Seo sam u auto i uputio se, znam da je kući jer sigurno neće da dođe ovde posle onoga danas
.
.
(u međuvremenu je Dušan stigao do Anine kuće)
Pokušao sam da uđem ali je zaključano, Bože gde je ta devojka otišla, zvao sam je opet ali je uporno nedostupna, sad mi svašta nešto prolazi kroz glavu, da joj se nešto nije desilo, mislim da ću da poludim.
Ana POV
...
Probudila me je stjuardesa i rekla da smo stigli
Izašla sam iz aviona i videla moj lepi Beograd
Odmah sam uzela taksi za kući, dok sam se vozila razgeldala sam ulice, sve je isto kao i kad sam otišla i sve je toliko lepo, ovaj Beograd mi je toliko u srcu, to je neopisivo.
Posle nekih 10-tak minuta sam stigla kući i uletela unutra
M:Jao moje sunce je stiglo
Ustala je sa fotelje u suzama me zagrlila
M: Bože kako si mi nedostajala
Suze su mi išle kao lude, nisam mogla da se obuzdam
,,Gde je tata''
M:U bolnici je, idemo odmah
Bukvalno smo odmah izašle i krenule ka bolnici
Uzele smo prvi taksi i stigle
Uletela sam u bolnicu i mama mi je pokazala gde je tata, naravno pošto je u komi mema pojma da sam ja stigla, prišla sam do kreveta i uzela njegovu ruku i plakala, brinem se mnogo, nisam ni slutila šta će da me snađe
,, Šta sad da radimo, šta kažu doktori''
M:Doktori kažu da moramo da čekamo da se sam probudi i da ne možemo ništa da uradimo dok se ne probudi, Ana on je imao saobraćajnu nesreću ''
,,Molim? Zašto mi to nisi rekla?''
M:Nisam htela preko telefona, on je fizički dobro, ni ogrebotinu nema ali je jako udario glavu, kažu doktori da nam ništa ne preostaje sem da čekamo i vreme će uraditi svoje, od šoka je pao u komu tako da oni prognoziraju da će biti nekoliko dana u komi, ali i dalje to nije sigurno
Uhvatila sam se za glavu i zatvorila oči, poželim u ovakvim trenucima da me nema, sve mogu da podnesem ali kad se mojim bližnjima nešto desi to nema šanse nikakve da podnesem
,,Ja ću da budem ovde dok se on ne probudi''
M:Ana molim te hajde prvo kući da se presvučeš, i zašto nisi ponela nikakve stvari?
,,Duga priča, čim se presvučem vraćam se ovde''
Klimnula je glavom i ja sam malo popričala sa doktorima, isto su mi rekli što i majka, i kažu da nemam ništa od toga da čekam da se probudi jer niko ne zna zapravo kad će to da bude .
. . . . .
Potrudiću se posle za još jedan deo
