Neodoljivi princ-naslednici Orsinijevih 3 👑 Završena ☑️

"Prolog"

ARIEL

"Ne mogu da verujem da se ovo dešava."

Moja sestra Aurora sedi pored mene i kategorički negoduje. Dobro, ovo nisam ja. Bar nisam bio do pre par meseci.

"Zašto? Misliš da ja to ne mogu?"

Ja sam bio mirni brat, najpovučenija osoba naše dinastije a sad prvi put razmišljam drugačije od ostalih. Prvi put razmišljam kao odrasla osoba. Bio sam zaštićen kao najnestašnije dete, bio sam voljen i još uvek sam, ali...

"Naravno da možeš, samo ne znam šta i kome pokušavaš da dokažeš? Ukoliko ti fali uzbuđenja dobićeš kraljevska zaduženja očas posla."

"Rora..."

Naš otac princ Darius Orsini više je bio običan čovek nego čovek sa titulom. Ipak, kad god je trebalo otac, majka i Aurora pomagali su stricu Maksu koji je vodio našu kraljevinu. Jedino se ja nikad nisam tu pronalazio. Ostrvo na kome smo živeli za mene je bio raj i bilo mi je dovoljno. Sve do skoro...

"Ima li to veze sa njom? Nisi isti otkad ti je Peni rekla novosti."

Od moje se porodice nažalost ne može ništa sakriti. Ja nisam ni skrivao da mi se dopala Penina drugarica Eleonora. Pravio sam joj društvo, vodio je na krstarenja, bio njen pratilac na venčanjima i normalno usput negde zaljubio sam se u nju.

"Nema. To je gotova priča."

Rora je ustala i izašla iz moje sobe. Pogledao sam se u ogledalo. Pomislio sam, bio sam neiskusan sa curama, nisam baš bio društven, stari me je učio lovu i ribolovu više nego lovu na ženske. Plus, moj otac i majka bili su primer prave ljubavi a ne prostačkog seksa.

"Kuc kuc dragi."

Znao sam. Majka.

"Ne mogu da verujem da odlaziš Ari..."

"Mama"

Toliko toga dugujem ovim ljudima. Usvojili su me kao bebu i nikad mi ništa nije falilo. Osećam se kao deo porodice i nijednog momenta nisam bio nezahvalan.

"Mili moj, sve ovo za mene je teško. Nikad nisi bio odsutan tako dugo. Ari, kako ćeš se snaći tamo?"

Imao sam toliko godina da je svako drugi na ovom svetu već uveliko živeo i radio sam. Ja sam imao svoj bungalov i bio sam izolovan a sam opet bio pod lupom, što roditelja, što braće, sestara, stričeva.

A sad sam želeo slobodu.
Želeo sam da odrastem.
Želeo sam da očvrsnem.
Želeo sam da zaboravim.

"Mama, moraš da me razumeš. I ti si nekada bila u mojim godinama i tebe su morila pitanja, vaganja šta je ispravno šta ne i tebe je srce često kočilo i pitalo se šta da radi, zašto se muči zar ne?"

"O Ari"

Prišla je i zagrlila me.

"Prava ljubav opstaje uprkos svemu. Uvek će naći put do tebe. Ne zaboravi to."

"Ah Lori i dalje si prilično romantična."

"Leon je došao po tebe, zajedno sa braćom."

Zagrlio sam je baš kad je počela da plače. Moja Lori, neustrašiva policajka, plakala je zbog jedinca koji će konačno da se otisne u pravi svet.

"Sve će biti dobro, dok trepneš ja ću se vratiti."

"Molim te, javljaj nam se. Bilo kome od nas."

Teško je, ne mogu da kažem da nije. Odlučan sam u nameri da pokažem i roditeljima, rođacima i svetu da nisam samo mali Ari ribar. Odlučan sam da pokažem Eleonori da me vest o njenoj udaji nije slomila.

Zajedno sa majkom u zagrljaju izašao sam da se oprostim sa ocem i sestrom.

"Nedostajaćeš mi sine. Poštujem tvoju odluku i ponosan sam na tebe."

"Hvala ti oče."

I ja sam ponosan na sve. Uvek sam mislio na druge. Ovog puta, stavljam kapu na glavu i uz suze odlazim ka helikopteru gde me čekaju braća.
Stefanos izlazi da mi otvori vrata.

"Siguran si u ovo? Još možeš da se predomisliš?"

Potapšem ga po ramenu i uđem na svoje sedište.

"Siguran sam. Hvala što me pratite."

Svi su tu Leon, Stefanos, Lendon i Demetrios.

Teško je, ali uspeću. Dinastija Orsini se nikad nije predavala pa neće ni sad.

Odlazim u vojsku i ne znam kad ću se vratiti.

***************

Dobrodošli na još jednu avanturu. Nisam pisala dugo i tražila sam nešto sa čim bih mogla da se vratim. A gde ćeš bolje od naše dinastije Orsini👑👑👑mnogo ih volim i nadam se da ću uz ovu priču da povratim izgubljenu inspiraciju.

Hvala svima što ste tu, čekate me i volite moje pisanje. 😘😘😘