Samo moj

Prvi poljubac

Pre nego sto je hteo da progovori zazvonio mi je telefon to je bila Sofija.

"Stvarno izvini Dusane moram da se javim"
D-naravno
"Halo?"
S-tea gde si??
"Evo me sa Dusanom u auto zasto?"
S-molim vas dodjite stvarno mi nije dobro osecam da me nesto kroz stomak probata
"Smiri se ljubavi sada dolazim"

Kada sam izgovorila to "ljubavi" mogla se videti ljubomora na njegovoj faci.
Spustila sam slusalicu Sofiji i rekla mu

"Vidi Sofiji nije dobro moramo da idemo kod nje ali ne govori Luki vazi?"
D-odmah vozim ka njoj,cekaj a zasto da ne kazem Luki?
"Sofija je trudna"
D-MOLIM?!?!??

Kako je krenuo da vozi naglo je zakocio ja sam umalo udarila glavom o znate onaj deo auta

D-joj izvini stavrno nije namerno jesi se udarila jel te sta boli?!??
"Okej sam ali Sofija nece ako ne pozurimo"
D-okejj

Putem sam mu objasnjavala sta se desavalo i sta smo planirale ja i Sofija.
Konacno stigli smo odmah smo pojurili ka stanu.
Dusan je posao da zvoni ali sam da zaustavila jer ja imam kljuc otkljucala sam i usli smo videli smo Sofiju kako sklupcana sedi na kaucu odmah sam dotrcala do nje rekla je da joj nije dobro j da stvarno ne moze da istrpi pa sam rekla Dusanu da je najbolje da je odnesemo u bolnicu on je odmah potrcao ka kolima kako bi ih otvorio a ja sam pomagala Sofiji da sidjemo videlo se da je i on uznemiren sto i razumem i ja sam bila on i Sofija su kao brat i sestra isto kao sto je meni Luka ili Nemanja kao brat Sofiju smatram i vise nego sestru bolelo me je to sto moram da je gledam tako oduvek smo pazile jedna na drugu i tako ce i ostati.
Stigli smo u bolnicu.
Odvezli su Sofiju negde a ja ne znam gde cekali smo oko pola sata ja sam pocela cak i da placem mojoj najbolja drugarica koju znam od kako znam za sebe se nesto desava a ja ne znam sta.

D-hej bice sve uredu sa Sofijom jaka je ona
"Jeste ali ja se koliko za nju toliko plasim i za bebu"
D-izdrzace oboje ipak imam jaku majku i jos jaceg oca zar ne?

To sto je rekao me je nateralo na smesak bio je presladak kada se brine.

"Da tako je izdrace oboje"
D-tako te volim kad si nasmejana

Samo sam mu uzvratila smeskom a i on meni.
Posle jos nekih desetak minuta je izasla doktorica

Dr-Ko su ovde Teodora Kostic i Dusan Vlahovic
"Mi smo"

Rekla sam ko iz topa

Dr-Sofija je u dobrom stanju sto vise moze i da ide kuci ali.....
"Ali??"

Rekla sam uspaniceno.I ja i Dusan smo se pogledali.

Dr-Ali morate da je pazite ovih 9 meseci trudnoce ce biti rizicni za nju i za bebu ako se ne pazi dobro na kraju su velike sanse da jedno od njih dvoje ne prezivi.

Tu sam se skamenila nisam mogla da progovorim noge me nisu drzale pocela sam strasno da placem govorila sam sebi "sta ako ne prezivi" "sta ako bilo ko od njih dvoje ne bih podnela to" "sta cu da radim".
Doktorka je otisla nakon sto je popricala sam Dusanom a ja sam sedela sa strane i plakala.

D-Hej bice sve u redu pazice mo na Sofiju i ne bebu i nece nista da im se desi vazi.
"Dusane sta ako se nesto desi sta ako neko od njih ne prazivi kako ce mo?"
D-nece se to desiti jel razumes?
"Nije sigurno"
D-da jeste nas centar je trenutno Sofija pazice mo na nju kao da nam je kap na dlanu vazi nece biti nista razumes?"
Samo sam klimala glavom jer nisam znala sta cu.
D-hajde da idemo kod nje.

Usli smo u nutra i ako ja nisam htela da je gledam tako u bolnickom krevetu ali sam morala jer me je Dusan naterao.

"Sofi"
S-Tea sta se desilo jeli sve okej sa bebom?

Ispricala sam joj sve sto je i doktorka nama a onda smo obe plakale dok je Dusan stajao sa strane.

"Hoces da javimo sada Luki?"
S-da potreban mi je sada
"Vazi javi cu mu odmah"

Zvala sam ga
"Luka?"
L-e Tea sta ima
"Mozes li da dodjes do bolnice"
L-Teodora plasis me
"U pitanju je Sofija dodji sto brze mozes do bolnice *********(lupite)"
L-Dolazim sto brze mogu
"Javi kad bides ispred da izadjem"
L-okej hajde idem

Malo sam ga prepala ali i trebao bi da brine svejedno javio se da sidjem Dusan je ostao sa Sofijom i sisla sam dol ispred bolnice i vidim Luku ispanicenog i on mene uplakanu.

"Luka moramo da popricamo prenego sto udjemo"
L-Sta je sa Sofijom jeli dobro pricaj brze
"Sofija je trudna"
L-Molim?
Rekao je to pomalo srecan
L-ali zasto onda places?
"Zato sto nije joj bilo dobro pa me je nazvala ja i Dusan smo dosli videli da joj stvarno nije dobro doveli je do Sofije cekali i kada je doktorka izasla rekla nam je da je Sofija dobro ali..."
L-Ali??Jeli dobro dete??
"Dobro je samo Sofija ce prolaziti kroz rizicnu trudnocu i ako joj se nesto desi neko od njih dvoje nece preziveti na kraju"
L-Molim??
Rekao je i poceli su da mu se suze oci zagrlila sam ga i on je mene rekla sam mu da bi trebalo da odemo kod njoh

L-Ljubavi!!
Zagrlio ju je
S-Dobro je Luka udavices me
L-jesi dobro??
S-da dobro sam

Za to vreme oni su se ispricali i Luka je nastojivao da Sofija ostane jos jedan dan u bolnici dok smo sedeli Dusan mi je sapnuo nesto.

D-hej jel zelis da izadjemo malo do parka na svezem vazduhu i da njih ostavimo malo same?
"Moze"
Ustali smo.
"Hej izacicemo malo na svezem vazduhu vraticemo se brzo ako vam zatreba nesto zovi te"
S-ma ne brini se idite hajde"

Izasli smo i krenuli ka parkicu koji je bio bas blizu.

D-bas se brines o Sofiji vidi se da ste bas bliske
"Pa znam je od kako znam i za sebe ne bih dozvolila da joj se bilo sta dogodi"
D-znam je i ja od malih nogu kao sestra mi je ne bih ni ja voleo da joj se desi nesto.
"To je bas slatko"
D-kao i ti(cringe znam)
Stali smo gledali smo se oci u oci te oci boje viskija me dozivaju kao da mi kazu da ga samo poljubim poceli smo da se priblizavamo jedno drugom i bum desilo se poljubili smo se.

____________________________
Izvinjavam se sto nije bilo price ali nisam bila kuci pa nisam mogla da pisem