(Još jedna glupost-produkt bola (?) )
Oprostite mi usne što sam vas njemu dala.
Oprostite mi ruke, njega sam milovala.
Oprostite mi oči, zbog njeg ste već dugo snene,
dok on tamo daleko još sanja oči njene.
Oprosti mi sunce, tvojim imenom sam ga zvala.
Oprosti mi srce, njemu tebe sam dala.
Oprosti mi dušo, za svaku i najmanju bol,
sad njegovo ime mi dođe, kao na ranu sol.
Oprosti mi mjeseče što ne viđaš me više.
Oprostite mi zvijezde, nek’ mi oproste kiše.
Oprosti jutarnja roso, oprosti podnevni sjaju,
on je još kratko tu, vi ćete ostat na kraju.
Oprosti i ti druže, zbog njeg me nije bilo.
Znaš da bio je sve - moja ljubav, sreća, moje milo.
Oprosti “dragi” i ti, što ljubav sam ti dala.
Oprosti mi, molim te, što svojim sam te zvala.
Ostani tamo daleko, više te ne želim ja.
Polako ću se probuditi iz ovog bolnog sna.
Izaći ću odavde, pozdraviti novi dan,
ljubav će vremenom, znam, izbledjeti kao san.
Ti budi sretan daleko, znam da ćeš se snaći.
Imat ćes ljubav novu, al’ ovakvu nećeš naći.
Možda si nekad volio nekog od sebe više,
al’ ja sam voljela tebe, više od najviše.
VTNNS
