Da li je to ljubav

Poslednji dan

Danas nam je poslednji dan u Kataru. Moram priznati da sam malo tužna što ponovo kreće škola, ali boze moj sta da se radi. Kad dodjem kuci trebala bih da idem pravo kod doktora da mi skine gips. JEDVA CEKAM!

.....

Pakujem se i razmišljam kako da kažem Pablu da idem u Srbiju i da više neću moći da budem sa njim. Lepo mi je sa njim, ne želim da ga ostavim. Zavolela sam ga za svo ovo vreme provedeno sa njim. Dok sa druge strane Dušan. Eh pa on ke druga priča potpuno. Od onog cveća se nismo videli nigde osim na doručku i ručku vecerao je negde napolju pretpostavljam ili u sobi pošto se na večeri nije pojavljivao. Skoro svako jutro bi na doručak dolazio sa nekom novom devojkom. Mahom su bile plavuše ili brinete nikad crnke. Takođe pošto je soba do moje uvece kad se vracam sa bazena često mi pogled odluta od telefona i vidim njega kako prolazi sa nekom devojkom. Već mi bude jasno šta će biti, ali nikad ne prengljujem sa zaključcima. Generalno uvek se ispostavi da sam upravu jer skoro svako veče čujem zvukove iz njegove sobe i znam sta se desava. Ipa nisam toliko mala, a i zidovi nisu predebeli. Rekla bih da je najaktivniji pre i posle utakmice. Pošto sam primetila da pre utakmice dovede jednu, a posle utakmice drugu. Zvuči kao da ga spijuniram, ali ne radim to nisam luda da spijuniram coveka koji je skoro 7 godina stariji od mene. Uostalom terase su nam spojene, a njemu su uglavnom otvorena vrata pa ko ima uši čuje. Uzas znam, ali sad se vraćamo i nikad vise necu morati da ga vidim.

....

Ostalo mi je samo još par suvenira da spakujem. Kupila sam porodici i drugarima čisto po neku sitnicu da imaju uspomenu. Gladna sam i odlazim na ručak. Sedam pored Nemanje. Jako sam se zblizila sa Nemanjom i Isodrom za ovo vreme.
Dušana ne vidim i to mi se svidja.
"Pa Sarice kako ti je bilo ovde sa nama?" Pita Nemanja skroz razdragan i veseo. To volim ko njega.
"Super mi je bilo Neco."
"Moramo da se vidimo i posle ovoga obavezno!" Dodaje Sergej.
"Hoćemo ne brinete!"
U jednom trenutku osećam dve velike muške ruke na mojim ramenima. Okrećem se i vidim Dušana. Samo mi je jos on falio. Gledam oko se u nadi da ima još koje prazno mesto osim ovog pred mene. E u pm nema nijedne stolice koja je slobodna osim ove do mene. Dušan me iz nekog razloga ljubi u obraz i seda na stolicu koju je prvobitno malo privukao mojoj, ali neprimetno.
"Sta moramo obavezno kad se vratimo kuci?" Pita.
"Da se vidimo sa Sarom." Kaže Nemnja.
"Obavezno jedva cekam!" Kaže Dušan.
Niko iz cele reprezentacije ne zna šta se dešava između Dušana I mene. Pa se u skladu sa tim ponašam kad da mi je drago što ću ga videti i nakon ovoga.