O Beogradu

Obišla sam mnoge gradove i u svakom sam tražila tebe. Svaki most mi je ličio na "Brankov", a svaka reka na Dunav. Za mnoge sam zgrade rekla "ove su kao "na Medaku", dok pored mene prolazi autobus br 20.  Ah koliko sam samo pute rekla "evo 50ce, hajdemo do Banivog Brda"....

U svakom centru grada sam tražila "Knez Mihajlovu ulicu", poželevši čuvenu česmu da se rashladim. Ali ni jedna tvrdjava nije je bila kao Kalemegdan, a bilo ih je mnogo.

Videla sam raskošne parkove i prelepe dvorce, ali nisam našla Košutnjak ili Avalu. Sedela sam u raznim kafićima, zamišljaći "Ski stazu".  Gde god da sam bila, videla sam tebe. Poredila sam i ono što se porediti ne može...

Moj Beograde, kažu da se samo ljudi mogu voleti, ali ja volim i tebe. Svaki tvoj ćošak pamtim i u mislima šetam tvojim ulicama. Ah koliko samo želim posetiti tvoja pozorišta, koja mi tako nedostaju.... Obuzme me sa vreme na vreme nostalgija za tobom. Pa onda brojim dane kada ćemo se ponovo videti.

Nije nedostajanje loše, kao i naše ne baš često vidjanje. Nekako te više cenim kada se sretneno. Upijam svaki delić tebe, posmatrajući detalje koje nisam ranije. Valjda jer sam naučila da ništa u životu nije zauvek, i da postoji samo sada.

Zato me svakog puta dočekaj raširenih ruku u svoj zagrljaj, moj Beograde...🤍

By: Svetlana Pantović