Don't play with me, Darling! h.s (on hold)

#3✘

»Because this is about life and death.« - Leany.

***

Leany| Zbog jakih bolova, koje sam osećala na potiljku, probudila sam se iz mog sna. Međutim to se nije moglo nazvati san, jer sam kroz celu noć imala grozne bolove, doduše sam sve, što se dešavalo oko mene primećivala, ali se moje oči nisu mogle otvoriti. I moji zglobovi nisu dopustili, da se krećem. Osećalo se, kao da me je neko vezao ili čak gore, jer nisam mogla nijedan moj mišić da mičem.

Iz mojih misli sam se probudila, kad je neko ključ u bravu gurnuo i tako hteo da otvori vrata. Šta sad da radim? To je sigurno onaj čovek, iz šume, koji me sad ovde drži zatvorenu! Uspaničeno sam zaustavila disanje i onda sam odlučila da se pravim, kao da spavam, tako bih mogla prvo sve da shvatim, uz to osećam veliki strah prema tom čoveku. Brzo sam zatvorila moje oči, u sekundama je kvaka pritisnuta i u sobi, u kojoj sam se ja nalazila nisam više bila sama. Nekoliko sekundi u tišini su prošli, kad je osoba opet išla dalje i ja sam opet te korake, koji su u sobi odjekivali, primetila.

Moje disanje se sa svakim korakom ubrzalo, koji je ta osoba počela, jer mi je bilo jasno, da su ti koraci meni dolazili. Neupadljivo sam pokušavala da smirim moje disanje. Polako je seo taj čovek kraj mene na krevet i sklonuo mi je nekoliko pramenova, koji su bili u licu, tako da je moje telo sa najmanjim dodirom, koji su bili od njega dobilo naježenu kožu. Kad sam primetila njegov topli dah na mom uvetu, bilo mi je jasno, da se on sagnuo i da je bio mom licu blizu. Ako on tako i dalje nastavi, onda će on i primetiti da je moj san bio nerealan, jer je i moje telo počelo sa drhtanjem.

"Draga, meni je jasno, da ste budni, zato pođite samnom dole. Vi sigurno imate, zahtev za hranu, jel tako MyLady?"

Nisam reagovala na njegovo pitanje i dalje sam se pravila kao da još uvek spavam.

"Pa dobro, kako vi želite, draga. Ostaviću vas da spavate dalje." Grubo su te reči napustile njegova usta, zbog kojeg sam mogla olakšano da uzdahnem, iako mi je sada laknulo, odmah je nestalo u sekundama, jer je moj stomak počeo da krči.

Skoro mi je on poverovao zbog mog nerealnog sna, izašao bih iz sobe i mene - makar za nekoliko minuta, pustio samu, ali nažalost sam čula njegovo grubo smejanje, koje mi je potvrdilo, da je i on čuo krčenje mog stomaka, zbog čega sam krv, koja se skupila u mojim obrazima, osećala.

"MyDarling, jeste li se ipak predomislili? Kako sam mogao čuti, imate želju za hranom, jel tako?", ruga se on meni sa zabavljenim glasom, zbog čega sam mogla pomisliti da se opet kezi i da se njegove jamnice opet vide.

"Dođite samnom, draga, pokazaću vam kupatilo, gde se možete još malo srediti pre nego što budete jeli."

"N-ne, ja neću da ostanem ovde! Pustite me da idem, molim vas gospodine", šapnem ja i opet sam bila blizu plakanju.

"Ne dolazi u obzir, a sad dođite i idite sredite se malo u kupatilu, da možete malo da jedete. Ali, ako nećete da pođete samnom i dalje protivrečite, željećete da to nikada niste radili!", reži on i gledao me je sa neprotumačivim pogledom u oči.