Nothing like us

Untitled Part 3

2.poglavlje

satovi su prolazili jako dosadno i sporo. Skoro na svakom smo pričali što ćemo raditi tijekom godine te su ispitivali o provedenom ljetu. Kad su došli do mene uvijek sam rekla dobro te se lagano nasmijala. Poneki su me znali nastavljat pitat ali češto sam samo klimala glavom ili samo govorila da, da ,da. Nakon zadnjeg zvona srela sam Iana samog i zgublljenog  na hodniku gdje je čekao mene kako smo se dogovorili.

„hej pa gdje si ti?"upitao me pomali iznenađeno što me vidi tako brzo.

„Tu? Zar me nevidiš." Nasmijala sam se; pa smo krenuli prema izlazu.

„EJ, mislio sam da danas odemo u klub kao pvi dan škole."pitao me Ian sav radoznao odgovrom.

„Neznam, znaš da mama ne voli da baš idem u te klubove. Strah ju je." Rekla sam sva nekako beživotna i umorna od dana.

Moja majka još od nesreće me jako rijetko pušta van nakon sumraka. Uvijek se boji kako bi me mogla izgubiti kao brata i oca.

„A daj hajde ja cu je nagovorit ipak je jednom prvi dan škole matrurantima."počeo je skakati oko mene i moliti me kao malo dijete.zar očekuje da mu lizalicu kupim?!

„okej pričaj, šta da ti ja radim ja ne mogu nista izgubiti."brzo sam mu odgovorila te krenula kući.

„super! Vidimo se onda u 9 kod tebe!"viknuo je te otišao na bus.

Kuća mi se nalazi nedaleko škole. 20 min hoda ili 5 min autom ako nije gužva što je jako rijetko.

       -Bez nje je dan tako dosadna- uvijek bi govorio moj tata kad nas je dolazio uzeti  nakon škole ukoliko je mogao. Pozvala sam taksi kako bi se spremila što prije za tulum večeras za koji nisam ni sigurna da cu poći. Na putu je guzva bila kao i obično. Nakon nekih 8 min stigla sam ispred kuće. Platila sam taksistu i brzim korakom krenula unutra. Kiša je počela na pola puta vožnje. Ljevala je kao iz kabla,a moja nada da prestane nije se ostvarila. Brzi koraci nisu mi ništa pomogli da očuvam kosu suhom ili maskarom na mijestu.

„aa.. O Bože Jesy da znaš kako si me uplašila." mama je iplašeno govorila držeći ruke ka srcu.

„hahahhahha a vidim. Vani pada kiša pa samo ovakva. Bolje da se ne vidim ha?" pričala sam u smijehu gledajući svoju majku.

„ o da odi se otuširat! Dans čujem da ideš van?" pitala me kao da joj je prvi glas, a zna da mora dati odobrenje.

„da Ian me pita dali bismo išli u klub včeras zbog zadnjeg dana prvog dana srednje škole. Pa mogu li ići?" gledal sam je sumnjičavo sa onim kako se kaže pečjim licem.

„ naravno sve dok se vratiš do 2."

Do dva mislila sam si u sebi. Bolje me ond ni nepusti.

„okej do 2."tužno sam joj uzvratila i krenula prema kupaonoci.

Kupala sam se nekih pola sata, obukla piđamu te krenul vidjeti što ću obući. Nisam baš neki modni fan ali našlo bi se i kod mene nekih zgodnih detalja. Odlučila sam se na tamno plavu čipkastu haljinu sa crnim štiklama. Bilo je još praktički ljeto tako da nije bilo zima po noći. Kada sam si spremila odjeću i šminku za poslije otišla sam na laptop vidjeti situaciju s Ianom.

#"hej idemo danas ili ne?"

#"naravno!! Što si mislila zašto sam zvao tvoju mamu kako bi joj jaja  nudio?!" odgovrio mi je putem poruke u roku sekunde.

#"haha okej dođi kod mene oko 9"

#"ok, vidimo se. Idem se spremat."

Nakon kratkog razgovora sa Ianom stavila sam si muziku te lagano utonula u san. Probdilo me kucanje na vratima. Brzo sam se ustala i pogledala na sat. 8:50. Ooo ubit će me!

„hejj. Jesi gotova hajde da te vidim. Ian te već čeka ispred vrata." Rekla je mama sva ushićena kao da se idem vijenčat.

„Evo me brzo! Reci nek čeka!"

„Dobro. Požuri."

Otišla je. Mogla sam čuti kako hoda prem vratima.

Da požurim tek sam se ustala. Uh dobro da me nije vidjela. Mislim da bi me u grob strpala. Pusti me u izlazak, a ja još ni spremna. Brzo sam se obukla. Počešljla te stavila kosu u visoki rep. Za šminku mi inače treba jako puno ja nezz hoću li preživjeti večeras od strane Iana. Puder sam stavljla kao kremu, na oči sam stavila samo maskaru,a na usta lagani smečkaso rozi ruž. Uzela sam torbicu i potrčala prema izlazu. Na kraju sam poljubila mamu i ušla u taksi gdje me je već odavno čekao on. Ljut prijatelj koji se još nemože priviknuti da sam užasna za dolazak na vrijeme.

„Hejjj!!" odbacila sam mu sa najvećim smiješkom kojim sam moga, čak mislim da sam i taksistu prestrašila.

„ Hejjj!!!. Ti meni daješ hej. Pa jbt čekam te tu već pola sata plus 20 u tvojoj kući. Gdje si ti do sada?" uspaničenim i brzim tonom mi je držao lekciju.

„Zaspal sam" rekla sam to vrlo tiho i nježno kako bi bio blaži.

Samo je brzo dignuo i spustio ruke u zrak te zašutio.

„ ma hajde sad se još i ljutiš na mene!"postal sam ljuta na njega, makar sam znala da sam u krivu na neki način.

„ sad i šutiš! Super!" postala sam još više ljuća, poludila sam.

 Bili smo u gužvi na putu prema klubu. Nisam mogla više izdržat izletjela sam van i od njegove strane mogla sam čuti smao moje ime kako govri glasnim, zabrinutim ali ipak i ljutim glasom. Nisam se obazitala na njega. Potrčala sam prema gužvi i zaboravila na sve. Htijela sam samo nešto popit i ludo se zabavit sama sa sobom. Hodala sam nekih 10-ak min kada sam vidjela jedan poznati klub u Londonu. Makar su me sve noge boljelei bilo mi je hladno ušla sam untra te se jedva progurala do šanka. Naručila sam jednu votku za zagrijavanje, a za poslije ko zna. Nakon nekoliko min votka je počela jače djelovat. Pokušala sam se ustat ali nisam mogla, alhohol i ja neprijatelja dva još od ranijih dana. Ubrzo mi se počelo i vrtjeti, smogla sam snage da se ustanem te krenem na zrak. Pri kraju kluba još ne baš blizu izlaza počela sam padati, noge su mi počele klecati, a ja sam bila sva ošamućena. Neko me primijo za ruku pri padu, dignu me i iznesao van. Neznam ko je bio jedino čega se sijećam bilo je to da  mi je prčkao po mobitelu i za nekoliko minuta je došao taksi.