Negde u talasima

|XIV-Samo ti citiraj Barbi|

Lazar:
"Ovo je najlepše mesto na kom sam ikada bila.", rekla je Vanja koja je ležala naslonjena na mene.

"Stvarno jeste.", složio sam se i poljubio je u glavu.

"Pogledaj ove stene okolo i zalazak Sunca. Kako to da ova plažica nije puna ljudi?"

"Rekao bih zato što smo izlomili noge da bismo stigli do nje."

Nasmejala se i blago me udarila po ruci.

Svaki trenutak sa Vanjom je savršen. Kao da je izašla iz najlepšeg klasičnog romana.

Ali svaki trenutak sa njom je kao mučenje. Griža savesti me ne napušta i razmišljam o Ivoni bez prestanka.

Stalno govorim sebi da će to uskoro proći i da ću je konačno preboleti, ali kada će da dođe taj jebeni dan?

Ivona:

Bogdan je bojkotovao Milošev boravak kod nas spavajući u svojoj sobi.

Jadan Miloš se lomio na kauču u dnevnoj sobi, ali nije se žalio.

Bilo je kasno, a meni je bilo dosadno.

Polako sam ustala iz kreveta i uputila se prema dnevnoj sobi.

Već na stepenicama videla sam Miloša kako spava, a ispred njega je išla epizoda "Igre prestola".

Došetala sam do njega i razmišljala da li da ga probudim. Ipak sam ugasila televizor i otišla do kuhinje.

ivona:
Spavaš?

nataša:
ne moguu🙄

ivona:
Ajde da izblejimo

nataša:
može
luka i emilija su danas išli na dejt
verovatno su sada na plaži

ivona:
Upadamo?

nataša:
logičnoo
idem da im pišem pa ti javljam

Iz frižidera sam izvadila voćni jogurt koji sam jela dok mi Nataša nije javila gde da se nađemo.

Obula sam patike i krenula prema parku.

🐚

"Molim te mi reci da su blizu, ne šeta mi se mnogo.", Nataša je rekla dok smo prilazile plaži.

"Eno ih!", pokazala sam na grupu ljudi koji su se slabo videli.

"Ćao društvo!", viknula je.

Troje ljudi je mahnulo nazad.

Došli smo do njih i pozdravili se sa njima.

"Lazare, otkud ti?", upitala sam gledajući u more.

"Luka nas je pozvao."

Nas?

"Jeste spakovali nešto iz restorana?", Nataša se kezila paru.

"Tamo ti je pica.", Emilija je pokazala na njenu torbicu i Lukin duks pored kojih je stajala kutija pice.