Nasa tajna

7

Nisam ga cula ni videla vise od cetiri dana. Znala sam da mu treba vremena, pa sam ga pustila. Cim sam se vratila kuci posle vencanja, krenula sam da radim. Medjutim, nisam znala da ce to biti mnogo teze u ovim okolnostima.

-Gospodjice Ristic, ceka vas Sanja u kancelariji-klimnem glavom svojoj sekretarici i produzim kroz hodnik do toaleta. Moram da piskim.

-Dobar dan Sanja.

Mlada zena me je cekala u kancelariji bas kao sto mi je Milena rekla.

-Izvinite sto sam dosla ranije, ostavila sam decu kod dadilje ranije jer je imala slobodan termin.

-U redu je. Kako je kod kuce?

Sanja je u procesu burnog razvoda. Njen muz je veoma ugledan covek ali je takodje i nasilnik. Ovaj slucaj veoma dugo traje i planiram da ga zavrsim na sledecoj sudskoj raspravi. Tu se dovodi i pitanje dece jer ih imaju cetvoro, a otac svim silama zeli da oduzme decu od nje.

-Lose, otisao je kod svoje ljubavnice pre nekoliko dana. Nismo deci jos rekli.

-zasto?

-Ne znam kako ce da reaguju.

-Sanja, znas da je tako bilo najbolje za sve. Nisi mogla da dozvolis da ih povredjuje.

Bilo mi je istinski zao nje. Pokusavla sam da joj pomognem ali ssm znala da je jedan deo nje zeleo da mu oprosti. Tu defitnivino nisam mogla da joj pomognem.

-Sta ako budu zeleli da zive sa njim? Na sudu ce se racunati i procena socijalne radnice.

-Popricaj sa njima, ne mozes da nagadjas sta misle ako ih prethodno nisi pitala. i veruj mi, pored svih advokata koje on moze da angazuje, ne moze da nas pobedi. Imamo cvrste dokaze protiv njega.

Izgleda da sma je ohrabrila jer joj se lice razvedrilo.

-Znaci, utvrdili smo nesto. Treba da razgovaras sa decom i da mi preneses sta su rekli. Idalje su mali, mozes da ocekujes bilo sta od njih.

-Dobro, uradicu to. Moram da stavim nas zivot u listu prioriteta, ne mogu da razmisljam sta ce ko da misli.

Nasmejala sam se jer vidim napredak kod nje. Pocela je da veruje u sebe, otkad je krenula kod psihologa. Ovo ce se dobro zavrsiti, sigurna sam u to.

...

Zavrsila sam par sastanka za manje od par sati i krenula kuci. Pogledala sam te4lefon, i cula poznati glas iza sebe.

-Hej.

Zbunjeno sam pogledala u Bpogdana koji je bio naslonjen na svoj automobil.

-Kako si znao...-zbunjeno se okrenem ka zgradi u kojoj radim i posle ka njemu.

-Ksenija mi je rekla gde radis i kada zavrsavas. Izvini, trebao sam da ti javim da cu doci.

Sada se vec odvojio od automobila i dosao do mene. Bio je lezerno obucen, mozda je bio na treningu.

-Okej je, samo te nisam videla par dana. Mislila sam da ti treba vremena.

-Jel si slobodna? Mislio sam da treba da razgovaramo.

-Upravo sam krenula kuci.

-Odvescu te.

To kao da se nije dovodilo u pitanje.

...

Vladala je neugodna tisina u kolima. Bio je zamisljen, ali je pazio na put Nisam nista progovarala jer sam izuzetno providno buljila u njega. 

-Nisam znala da slusas narodnjake.

U pozadini se cula pesma od Lepe Brene. Nasmejao se a meni se stvorio neki nelagodan osecaj u stomaku.