Priča se dogodila u malom selu nekada davno, dok je bila zima. Jedan mladić se vraćao iz kafane u kasne sate, a dosta je popio i tak krenuo kući. Put do njegove kuće je bio dug, a trebao je hodati kroz šumu. Zaboravio je da su noći duge i padao je sneg. Sinjeg mu je bio do koljena i bilo je teško hodati, zato što teško probijam kroz nanose sinjega. Polagano sam hodao i to je trajalo. U neko doba sam došao do sredine šume. Ispred mene se pojavio crni konj, s taj konj je gledao mene. Okrenuo sam se iza sebe, a kada sam ponovo pogledao ispred sebe crnog konja nije bilo. Nastavio sam put do svoje kuće i nisam mario što će reći moja majka. Jedva sam došao do ulaznih vrata i zalupio sam s vratima, a probudio sam sve u kući. "Opet, vraćaš se prijan iz kafane." - rekla je moja majka koju sam uspeo probuditi, a ona je bila ljuta i umorna. Otišao sam da legnem u krevet, a moja majka se zadnja vratila u krevet. Ujutro kada sam se probudio krenuo sam do majke - "Majko, oprosti za ono što se dogodilo sinoć" - rekao sam i nastavio sam s pomaganjem oko poslova. Moj otac me je prekinuo u poslu i rekao mi - "Mangupe, moraš cepati drva našoj susedi" - nastavio je govoriti, nakon što je popio gutljaj rakije. Prije večeri sam krenuo prema kafani da bi stigao prije mraka. Stigao sam do ulaza u kafanu i ušao sam u kafanu, a s ulaza sam viknuo - "Drugovi, gde ste?" U kafani sam se dugo zadržao i popis mnogo rakije. Nakon nekog vremena sam krenuo kući, a nisam znao šta vidim ispred sebe. Video sam opet tog konja, ali ovaj put na konju je bila devojka. Ta devojka je imala dugu belu haljinu i dugu crnu kosu, a bila je prelepa. Nisam mogao da ostanem ravnodušan i upitao sam - "Dobro, veče, devojko. Šta radiš ovde? Znaš da ovo mesto nije za mlade devojke kao što si ti." "Ja sam Ljiljana, ovo što vidiš je moja mrtva duša koja je umrla pre dve nedelje na ovo mestu. Ako se pitaš da li ti govorim istinu, onda se uveri sam. Pođi sa mnom." Krenuo sam za njom i bio sam zbunjen. "Gde idemo?" - upitao sam, dok sam je pratio. "Znaš li gdje se nalazi kamen u ovoj šumi?" - upitala je i nastavila do tog kamena o kojem je pričala. "Izvini, misliš li na onaj kamen pored velikog jablan?" - upitao sam, ne znajući kakav ću odgovor dobiti od nje. "Da, na taj kamen mislim." - odgovorila s nekim ljutiti glasom. Pratio sam je do tog mesta. "Stigli smo, vidiš li nešto?" - upitala me. Video sam konjska glavu i smrskanu žensku ruku. "Kako je to moguće?" - upitao sam i bio sam u šoku od prizora kojeg sam video. "Na ovom mestu sam poginula, a kamen se nije sam odronio i pao na mene. Jedan momak iz tvog sela je kamen zateturao s one litice na mene, a ja sam tu prolazila. Zapravo putovala sam u tvoje selo da posetim svoju tetu Radu koja živi pored tebe. A taj bednik me je ubio i nestao. Sa mnom je poginuo moj verni konj Aleksandar." - ispričala svoju istinitu i tužnu priču. Kada sam to čuo nisam mogao da mi suze ne poteku. Nisam znao što da odgovorim, ali sam u njezinom pogledu mogao videti bijes i gorčinu. "A osim toga taj bednik je ispričao mom ocu Stanislavu da je kamen slučajno odronio i da sam na mestu ostala mrtva." - to mi je zadnje rekla i nestala. Moj komšija Rade je krenuo kod mog oca Jovana da ga nešto upita i krenuli su s razgovorom - "Da li si čuo da se pojavljuje neka devojka na crnom konju tamo u šumi?" Moj otac bio je zbunjen, ali ga je zanimalo što naš komšija ima za reći. Moj komšija je krenuo ponovo krenuo govoriti - „A gde je tvoj sin bio u zadnjih par dana?" „Moj sin je navečer išao u kafanu, a zašto me to pitaš?" - moj otac je odgovorio i pitao komšiju s sniješkom na licu. "Sine, dođi ovamo" - dozivao me je moj otac, a bio sam u staji gde sam napojio konje. "Da li si čuo za neku devojku na crnom konju?" - moj otac me je upitao, s pomalo zabrinutim glasom. "Da, čuo i video sam." - rekao sam, a sagnuo sam glavu prema podu dnevne boravka. A moj otac me je pogledao tim strogim pogledom i upitao - "Šta se dogodilo sine moj kada si se vraćao onu noć iz kafane?" Sednem pored njega i krenem mu pričati šta se dogodilo i što sam video i saznao. Samo me je pogledao i nasipao još rakije u čašicu - "A tako znači video si tu devojku na crnom konju." "Da, tata. Ona mi je ispričala da je netko gurnuo ogromni kame kada je ona krenula prema našem selu i da je kamen pao na nju, dok je ona bila na konju. Još mi je rekla da je njezinom konju ime Aleksandar." - to sam rekao pred svojim ocem i komšijom. "A to je konj od uvaženog gazde Dimitrija koji živi malo dalje od tvoje starije sestre Rade" - naš komšija rekao i nategnuo još malo rakije da se okrepi. "Ako je tako, onda nije dobro. Zato je Dimitrije tako zabrinut, a pa jasno je njegova starija kći Ljiljana se nije vratila kući. A kako se zvala ta devojka koju si sreo tu noć?" - govorio je moj otac, dok je ispijao rakiju. Iz šume su se čuli čudni krici - " Upomoć, upomoć, pomoć imali koga" - odjekivalo je celom šumom celu noć, dok se nisu oglasili prvi petlovi. Ujutro je navratio naš komšija i upitao je mene - "Možeš li razgovarati s mojim sinom? Najbolji ste drugari možda ti se otvori, a znam da ga nešto muči. Pokušao sam s njim da razgovaram, ali prokleto čuti kao mrtvac u grobu. Istog dana sam se lepo doterao i krenuo prema kafani. Osetio sam neku jezu na svojoj koži. Osvrtao sam se oko sebe, ali nisam nikog video iza i ispred sebe. Opet sve isto, osim što ovaj put se pojavila ispred mene je bila devojka na crnom konju. "Dovedi mi, Stanislava. Stanislav je bio moja prva ljubav, a kada sam jahala u šomi tada sam ga videla s drugom devojkom. Kada se to dogodilo bilo je leto, a ubrzo je došla zima. I tek tada sam shvatila da me ne voli, nego se je hteo domoći imanja i bogatstva moga oca." - to je izgovara s nekom gorčinom, dok su joj niz obraze tekle krupne ženske suze. Video sam njenu avet koja u besu se osvećuje nedužnim momcima jer on nije sposoban preuzeti odgovornost za svoje postupke. Došao sam kući, a potom sam rekao ocu - "Opet sam je video, a ona želi Stanislava. Idem malo da odremam, a ujutru ćemo razgovarati o svemu što se dogodilo. Nekako sam nagovorio druga da idemo skupa u kafanu, naravno on je pristao. Krenuli smo i došli do onog mesta gde sam je prvi put video. "Dragi, moj Stanislave. Sada samo meni pripadaš, a ti si mi puno pomogao što si mi ga doveo. " - ona je to rekla, a njezin konj je oborio Stanislava. Okrenuo sam se i nastavio put do kuće. A čuli se Stanislavom zapomaganje celu noć, a ujutru komšija okupio nekoliko ljudi iz sela da traže Stanislava. Naravno, našli su Stanislava. Bio je stav izgažen i krvav, a znao sam tko mu je to učinio. Istog dana smo sahranili Stanislava, a njegov grob je bio pored Ljiljaninog groba. Nakon četrdeset dana sam otišao na groblje da zapalim sveću za Stanislava i Ljiljanu. A tada sam imao šta za videti, a između dva groba je bila crvena marama koja je bila umotana i natopljena svežom krvi. Prekrsti i pomolio se za njihove duše. Posle toga sam se oženio za Ljiljaninu mlađu sestru Andrijanu, a ona i ja smo teško preboleli smrt Stanislava i Ljiljane. Možda ipak je sada ona srećna što ima Stanislava zauvek za sebe. A dugo se prepričavalo što se događalo tih tada u selu.
