Jedne noći samo je došao po mene bez ikakve najave. Ustvari, nije se ni mogao najaviti... To je bio naš prvi susret.
Bilo mi je nejasno i čudno zašto to radi i što želi postići. Nisam imala predstavu što će biti sa mnom nakon te kobne noći kad me bez upozorenja i iz čista mira odveo.
Ti... rekao je.
Pomislila bih da bi na takvu rečenicu išao neki nastavak... Samo me gledao. Gledao me opčinjeno, u tom pogledu punom divljenja i zanosa koji me opčinio svaki put kad bi nam se oči susrele.
Pitala sam se, Bože, zar postoji neko ovakav? Bože, zar postoji kavaljer čija je ljepota mnogo više od onog što sam vidjela do sad u svom životu?
Bio je moćan, visok i drag.
Tajanstvena sjena koja me prati godinu Dana.
Bio je to...
"Kaja."
Taj štoseći zvuk alarma bio je posljednji što sam željela čuti.
Jutro je bilo kao i svako drugo, ali ja nisam bila ista.
"Opet se dogodilo."
Razgledala sam sobu. Da li je ovo opet bio san, rekla sam samoj sebi.
Shvativši da sam počela pričati sama sa sobom, zaustavila sam se.
Čudno je to, znate...
Sanjati svaku noć isti san. Princ tame, kako sam mu ja dala ime u svojim mislima, odveo bi me... Gledao me pogledom punim čežnje, divio mi se... U njegovim očima sam svjetsko čudo... Veće i od egipatskih piramida.
"Kaja."
"Eto me, mama."
Tko je zapravo moj princ tame?
