Kud vrane plešu

Prolog

Postajem svjesna. Odjednom. Kapci su mi teski. Pokusavam da ih otvorim, uspesno ali, uvek postoji ali. Ne prepoznajem plafon koji je ravno ispred mojih ociju, tako nepoznat i tajanstven.

"Budna si" cujem sa strane i kada se okrenem u stranu iz koje dopire zvuk imam sta i da vidim. Covek, obucen u belo, sa rukavicama, maskom i naocarama iste boje.

"Maca pojela jezik?" Samo sam nemo gledala u njega...

"Oh duso necemo te pojesti ne brini se" rekao je saosecajno, "Pa kako se osecas Jamesova?" Zaprepasceno sam pogledala u njega.

Kako to dodjavola misli oni ako je samo on tu? I zasto me zove Jamesova. Cek. Kako se ja uopste zovem? Oh ne, znam i sama znam da sam panicar ali ne mogu da se suzrdzim, nekad cak dobijem i napad panike.. Ovo je lose, zaista lose. Kako se ja jebeno zovem! Kako sam to zaboravila!

"Umm, kako se ja zovem?" upitala sam tiho i sasvim sam sigurna da sam zvucala ponizno, ali bolje i to nego da dobije previse pogresan pojam o meni, plus ne zelim da zna da sam panicar.

"Nadam se da se zezas Jamesova." Ko ovaj misli da sam ja! Mislim ni ja to ne znam sasvim sigurno aliii sigurna sam da kako god da se zovem nisam neko ko bi se zezao sa takvim stvarima.

"Nimalo gospodine" rekoh.

"Dakle kazes mi da imas amneziju" pitao me je, ali zvucalo je kao da samo iznosi cinjenicu te ostadoh tiha.

"To cu shvatiti kao da" rekao je uz uzdah.

"Pa odakle da krenem" uzdahnu jos jednom.

"Ovo je za tebe neprijateljska teritorija, uhvacena si od strane nasih ratnika i dovedena ovde, u nasu bazu. Ali s obzirom da, kako si rekla, imas amneziju videcemo sta cemo raditi sa tobom, nije ti vjerovati ali delujes bezopasno takva, bez secanja" rekao je promuklim glasom, cccc kakav je to doktor ako je i sam bolestan. Onda se setih, s obzirom da sam ja ratni zarobljenik verovatno se i sam doktor koji je tu ne bavi gripom nego ranama od metaka i odrzanju zatvorenika na zivotu. Tesko meni. Ali cekaj, jos mi nije rekao kako se zovem.

"Niste mi idalje odgovorili na pitanje. Kako se zovem?" zapitah ga.

"Nadam se da razumes da nisi u poziciji u kojoj mozes ti da pitas, jos te ja i trpim jer saosecam, znam da i ja smaram" nasmejao se tiho, "Gospodin koji ce kasnije doci ce ti objasniti sve ostalo, naravno ako te ne ubije i ako bude dobro raspolozen pa ti dozvoli da ga pitas" rekao je. Okej ovo bi vec moglo biti problem.

"U redu, mozete li sada da me odvezete?" upitah ga, kanapi kojim sam bila pricvrscena za krevet su me zaista nervirali.

"Nisam li ti vec rekao Jamesova, ovde ti  nemas prava" rekao mi je.

"Dobro dobro gospon doktore" okej moja svirepost i hrabrost nisu dobre u svim situacijama, priznajem.

"Jamesova zaista ti sa dobrom namjerom kazem, boje ti je da se sama smiris" rekao mi je ozbiljnog izraza lica.

...

Znam da je deo kratak ali obecacavam da ce sledeci biti duzi, tek je pocetak😌

Takodjer nadam se da se necete ljutiti sto cu koristiti dosta aorista sta da se radi, zaista mi je drag a retko se koristi u govoru :3