Kada smo se vratile iz obilaska videle smo da nam neko zvoni na vratima.Mama se bila iznenadila i rekla je ,,Koga tražite i dali se mi znamo,,.Žena je bila sa nekom devojčivom (valjda ćerkom) i reka je ,,Ti me se nesecas Magdalena ja sam Bojana iz srednje skole nekad smo bile cimerke,,.Mama je pocela vikati ,,Pa to si ti ,,prasnule su jedna drugoj u zagrljaj.Ušle smo u kuću mama je stavila kafu.Dok je ona bila u kuhinji Bojana me je pitala zašto nas dve nejdemo malo da prošetamo.Poslušale smo njen savet i otišle smo.Prišla sam joj i pitala sam je kako se zove.Rekla je,,Ja sam Neda i idem u 2 srednji.Drago mi je ,,rekoh.Šetale smo pola sata i pitala sam je kako je u skoli.Rekla mi je da u toj školi postoje priče da se u njoj nalaze duhovi.Odma sam je zamolila da prestane ali posle par minuta toliko me je zanimalo da sam je zamolila da mi isprica.Isprjčala mi je kako je jednu devojčicu pre 20 god. stalno proganja stalno joj se nešto loše dogadjalo.To je trajalo 2god.Ispisala se jer nije više mogla izdržati.Kada mi je to ispričala pitala sam je a zašto se baš njoj to dogadjalo.Rekla mi je da svi misle zato što se zvala Mica jedina u celoj generaciji.Odma sam pomislila da li ce se to meni nedaj Bože dogoditi.Pomalo me je bilo stah.U toku priče sklopili smo jesno veliko prijateljstvo i postale smo najbolje drugarice.
