Nikada nisam bila u zatvoru, ali iz njega ne izlazim. Hladne su tamnice simboli doma. Ledeni pod i išarani zidovi sve su mi bliži.
Božić je na vidiku. Stiže zima. I ja nestajem.
Mislim da sam promašila svrhu u ovom životu. Smešno, nije li - samo sam tu svrhu i tražila i taman kada sam pomislila da je tu, da sam je prigrlila, shvatila sam da je kilometrima daleko.
Kao i ti, ti koji si, izgleda, bio plod moje mašte, ti koji nikada nisi sa mnom delio uzdahe, ti za kog sam disala i živela, a odavno zapravo bila mrtva.
Ali večeras se, konačno, ne radi o tebi. Večeras su krivi biseri, pokidani lanci koje iznova vezujem i prišivam za telo, večeras sam kriva ja i niko više. Tražila bih drugo telo, ali ni ono me ne bi služilo. Tražila bih drugu sebe, ali ni ona ne bi videla. Odavno, na svaku sam emociju postala nema. Izgleda da ne shvatamo koliko je osmeh apstraktan i neuhvatljiv dok ga ne izgubimo.
