5:40
Stvarno sam trebao odustati od ove proklete ekskurzije. Istrunuću u hotelskoj sobi za tih deset dana, jer zaista nemam ni tračak želje da vodim 'ludi party život' sa ostalima iz škole, da se opijam na dvenoj bazi, duvam razne biljke, hranim se pohovanim paucima, a na povrh svega toga uzalud da potrošim silni novac koji se mogao deset puta bolje iskoristiti. No, hajde, prežaliću. 'Ekskurzija je događaj koji se pamti za ceo život' kažu, pa neću da budem jedan od onih buntovnika koje svi u razredu mrze. Nemam razloga za to. Izdržaću tih deset dana, a onda ću sam da organizujem ovo leto. Po svom ukusu i meri.
- Dušo, je li sve spremno? – začuo sam mamin glas.
- Otprilike.. – kazao sam. – Možeš li mi, molim te, dodati četkicu za zube i kaladont iz kupatila?
Nakon bespotrebno glasnim preturanjem ladica u kupatilu, konačno se pojavila na vratima. Duga kosa zavezana joj je u neuredni rep, još uvek je u izbledelom crvenom bade mantilu koji joj je tata poklonio za dvadeset i neki rođendan, pre nego nas je napustio. Da, mama je i sada u poodmaklim četrdesetim mogla da nosa stvari iz mladosti. Voli da drži do sebe, i smatra da je fizički izgled veoma bitan. Zvuči površno, ali se i slažem s njom.
- Izvoli – rekla je pružajući mi zatraženo. Krenula je nazad ka vratima nesigurno, pa se ponovo hitro zaputila meni.
- Još nešto – promrljala je pružajući mi zatvorenu šaku. Nemarno sam preuzeo objekat, ni ne obraćajući pažnju šta je u pitanju, ne želeći da ovu situaciju učinim još neprijatnijom. Tada je napustila sobu. Naravno, u šaci sam zatekao pakovanje kondoma marke Durex. Osećao sam se izuzetno neprijatno jer ona još uvek nije znala da ja nisam ono što ona misli da sam, i da se ti kondomi neće iskoristiti kako ona misli da će se iskoristiti.
Skrenuh misli sa još jednog u nizu neprijatnih situacija sa mojom majkom i nastavih sa pakovanjem. Već je bilo 5:51 i za tačno tridesetdevet minuta krećem na tu čuvenu ekskurziju . Putovali smo u Grčku. Mogli smo da biramo između Grčke, Italije, Španije i Švajcarske, ali Grčka je, eto, dobila najviše glasova.
Pravo da budem, nikada nisam ni posetio ovu zemlju, pa se radujem barem tome što ću videti novo mesto. Inače obožavam da putujem, boravio sam u mnogo zemalja širom sveta, i to je jedna od stvari koje me inspirišu i duhovno ispunjuju. Upoznavanje novih kultura, naroda i njihove istorije mi dođe kao hobi, tako da sam razmišljao o istorijskim studijama. Catherine, jedna od mojih prijateljica, često se šali da živim u prošlosti, i kaže da znam o istoriji više nego i ljudi koji su živeli u tom dobu. Verovatno je to razlog zašto se na časovima istorije svi bore za mesto bliže mom.
- Andrew! – povikala je mama, sada već lepo doterana – vreme je !
- Stižem!
Brzo sam razgledao po sobi da nešto nisam slučajno zaboravio, međutim sve je bilo spakovano te sam se zaputio ka izlaznim vratima. Mama je svojim štiklama od petnaest centi već tuptala po stepeništu zgrade. Zaključao sam vrata stana i brzo sišao niz stepenice. Živimo na prvom spratu pa skroz retko koristimo lift.
Seo sam u Golfa četvorku i zaputili smo se ka školi. Već mogu da vidim sedam autobusa ispred školskog dvorišta, i stotine uzbuđenih budala koje nema šta neće uraditi na toj ekskurziji.
Škola koju pohađam, Chorlton High School, jedna je od jačih u Mančesteru i poprilično disciplovana, ali uvek se nađe mangup koji je spreman na sve radi dobre zabave. Jebote, zvučim kao žešći partibrejker, ne želim da dobijete pogrešnu sliku o meni. Gotivim i ja da se zajebavam, ali sam vaspitavan na drugačiji način, odrastajući kao jedinac uz majku udovicu.
Činilo mi se da je mama bila uzbuđenija od mene, svako malo bi bacila veseo pogled na mene kao da očekuje da nešto kažem. Kada je otprilike shvatila da nemam šta da kažem, dodala je :
- Nisi li uzbuđen, Andrew? Pomisli samo na svu zabavu, seks, devojke, piće.
- Mama.. - pokušao sam da je zaustavim ali nije vredelo.
- Naravno, nemoj preterivati ni u čemu, znaš i sam da treba imati granice u svemu što radiš. Ja sam u tvojim godinama..
U ovom trenutku sam već prestao da je registrujem i utonuo u more svojih šarenih misli.
Hiljade pitanja mi je prolazilo kroz glavu u ovom trenutku. Nisam mislio da ću biti ovoliko opsednut tom ekskurzijom. Pa, dođavola, šta loše može da se desi? E, naravno, posle tog pitanja u glavi mi se prikaže lista sa dvesta mogućnosti.
Moj problem je što retko kada sagledam na pozitivne strane bilo čega. To me zaista, na neki surov način, neprimetno i tiho ubija, verovali ili ne. Zajebano je kada ste u životu navikli na samo loša iskustva.
